Историјат

Културни идентитет шпанског и португалског говорног подручја почива на богатој, вишеструко међусобно испреплетеној, прехиспанској односно европској прошлости, прожетој елементима старог и новог света, домородачких наслеђа и савремених тенденција. Упркос томе што ова језички и етнички мултикултурална средина оличава јединствено, аутентично и надасве занимљиво географско, историјско и цивилизацијско подручје, у нашем региону су политички, економски, друштвени, образовни и културни односи са ибероамеричким подручјем још увек недовољно развијени.

Шпански језик, који се на ибероамеричком тлу користи уз португалски и преко пет стотина живих аутохтоних језика, званично се говори у двадесет једној земљи света, сматра се другим најважнијим језиком на свету и трећим на планети по броју људи који га говоре, а према подацима Института Сервантес реч је о преко 577 милиона особа широм земаљске кугле. Истраживања Еуробарометра, објављена крајем 2019. године, показују да су млади људи у 20 од 28 земаља Европске Уније највише заинтересовани да науче управо шпански језик, а анкете недавно спроведене у Великој Британији забележиле су да је и за тамошње становништво шпански језик најважнији за будућност. Када се тим цифрама дода око 230.000.000 становника Бразила, те становнике Јамајке, Хаитија и других карипских земаља, реч је о милијарду људи који обухватају ибероамеричко подручје.

На Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду шпански језик је уведен 1997. године, као изборни језик при Одсеку за романистику. Данас шпански језик на Филозофском факултету учи безмало четири стотине студената: око шездесеторо у оквиру програма Француски језик и књижевност са другим романским језиком и културом Одсека за романистику (који на трећој и четвртој години слушају и предавања о шпанској и хиспаноамеричкој култури), као и преко три стотине студената осталих одсека Филозофског факултета, у виду изборног језика (ниво А1, А2 и Б1). Наставу шпанског језика у текућој школској години изводи седам предавача који чине Лекторат за шпански језик: један ванредни професор, два доцента, два асистента и два страна лектора (из Шпаније и Боливије). Часови се одржавају на неколико нивоа и у оквиру Центра за језике Филозофског факултета, што сведочи да је реч о једном од најпопуларнијих језика на нашем факултету. Од 2015. године Филозофски факултет нуди и наставу португалског језика, а 2018. године у оквиру наше високошколске институције основан је и Институт Камоиш, са којим Лекторат за шпански језик од почетка има блиску и успешну сарадњу.

С обзиром на чињеницу да Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду нема студије Хиспанистике, а да међу студентима влада огромно интересовање за шпански језик и хиспанске културе, сматрамо да би отварање Ибероамеричког центра при Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду умногоме помогло ширењу знања о Шпанији, Португалу, Латинској Америци и Карибима међу студенатима свих одсека (како друштвених тако и хуманистичких наука), стварању нових контаката, креативном стицању добре праксе, као и афирмацији ибероамеричке културе у Србији, истраживањима у вези са балканским и ибероамеричким просторима односно међународној промоцији Србије на шпанском и португалском говорном подручју. Осим подстицаја развоја културног и креативног сектора, богаћења образовне и културне понуде локалне заједнице, интеркултуралном приступу, раду с младима, њиховом удруживању и неговању критичке мисли, Ибероамерички центар био би стожер свих досадашњих и будућих програма и пројеката везаних за теме које се тичу Латинске Америке, Кариба, Иберијског полуострва и Балкана, односно тачка у којој се преплићу академске, културне, друштвене, политичке па чак и економске нити које повезују Србију и регион са ибероамеричким земљама.

Наиме, потреба за стварањем Ибероамеричког центра јавила се након више година континуираног рада и бројних активности у којима је Филозофски факултет био организатор или суорганизатор, великог интересовања за све догађаје и чињенице да је на Филозофском факултету неколико стотина студената са свих одсека жељно знања о запостављеном ибероамеричком региону. Овој идеји нарочито су допринела три успешна издања Летње школе латиноамеричких студија, пројекта чији је идејни творац и организатор Друштво хиспаниста Србије, који је међународно препознат као нова енергија на пољу развоја ибероамеричких студија на простору Балкана, са преко педесет младих учесника из целог света и тридесет предавача из Србије, Европе и Латинске Америке, уз више десетина волонтера, а чијој успешности је допринео и Филозофски факултет УНС.

*

Током протеклих пет година, на/при Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду организован је низ активности у сарадњи са Друштвом хиспаниста Србије, Институтом Сервантес, Амбасадом Краљевине Шпаније, Амбасадом Мексика, Амбасадом Аргентине, Удружењем професора шпанског језика, ПросеФестом, Институтом за европска истраживања, издавачким кућама и др. (2015, 2016, 2017, 2018, 2019, 2020.)

*

Поред поменутих догађаја, треба напоменути да је шпанска и латиноамеричка култура била присутна и на следеће начине: аргентински књижевник Гиљермо Орси био је гост Филозофског факултета октобра 2015. године захваљујући Амбасади Аргентине у Београду; др Мирјана Даниловић одржала је децембра 2015. предавање о прехиспанском мексику студентима Одсека за романистику; проф. др Далибор Солдатић са Филолошког факултета у Београду одржао је маја 2016. године два предавања на Филозофском факултету: „Нови хиспаноамерички роман друге половине XX века (магични реализам и фантастична књижевност)“ и „Књижевно дело Карлоса Фуентеса“; такође, маја 2016. проф. др Јасна Стојановић са Филолошког факултета у Београду одржала је на Филозофском факултету предавање „Сервантес заувек“ поводом обележавања 400 година од смрти највећег шпанског писца; др Сања Савкић гостовала је са предавањем о народу Маја, студенткиња Компаративне књижевности на Филозофском факултету Бојана Војновић учествовала је маја 2017. на трибини посвећеној стогодишњици рођења Хуана Рулфа у Институту Сервантес у Београду; студенткиње Српске књижевности Јована Тодоровић и Дајана Јосиповић, студенткиња Психилогије Јована Мандарић и лектор за шпански језик Моисéс Морено Фернáндез учествовали су у више наврата на Ибероамеричкој недељи на Универзитету у Печују, Мађарска, захваљујући ЦЕЕПУС Мрежи хиспаниста Средње Европе; бројни студенти Одсека за медијске студије направили су интервјуе, репортаже и аудио прилоге о гостовањима уметника, писаца и професора са шпанског говорног подручја код нас; студенти Одсека за историју Страхиња Калинић и Аљоша Молнар учествовали су на промоцији књиге Закопано огледало Карлоса Фуантеса у Новом Саду; др Ксенија Шуловић, др Бојана Ковачевић Петровић и лектор Моисес Морено Фернандес гостовали су у неколико наврата на Универзитету у Темишвару и Јашију у оквиру ЦЕЕПУС Мреже хиспаниста Средње Европе, а др Бојана Ковачевић Петровић у неколико наврата одлазила је на Ерасмус + размене на Универзитет у Хаену, Универзитет у Гранади, Универзитет у Аликантеу и Универзитет Комплутенсе у Мадриду и као гостујући професор држала курсеве и предавања на три мексичка универзитета. У организацији бројних активности учестовали су и председница Друштва хиспаниста Србије Јелена Спасојевић, потпредседница Друштва Тијана Чупић, колеге из Лектората за шпански језик доц. др Сања Маричић Месаровић, др Ивана Георгијев и лекторка Викторија Риверос, а посебан допринос за формирање идеје о Ибероамеричком центру дао је проф. др Дејан Михаиловић.

*

Предмет интересовања и проучавања будућег центра првенствено би била индо-афро-ибероамерика као простор Северне, Средње и Јужне Америке који води порекло с Иберијског полуострва, од домородачких народа, али и са афричког континента. Наиме, у антрополошком и културолошком смислу, Ибероамерика оличава три континента и има три корена, који почивају на заједништву и различитости, као основи идентитета тамошњег народа.

*

Ибероамерички центар Филозофског факултета омогућио би отварање како наше високошколске институције тако и појединачних одсека и студената ка новим географским, мултикултурним и вишејезичким просторима, у виду научне, међууниверзитетске и међуинстутиционалне сарадње. Захваљујући учешћу на бројним конгресима, објављеним научним радовима и активностима на Филозофском факултету, у протеклих неколико година направљена је веома широка мрежа сарадника на универзитетима широм Шпаније, Латинске Америке и Кариба, међу којима су: Универзитет Комплутенсе у Мадриду (проф. Cristina Bravo, др Jesús Cano) и Аутономни универзитет (Мадрид, Шпанија, проф. Weselina Gacinskaи др Sergio García García), Универзитет у Хаену (Шпанија, проф. David González Ramírez), Универзитет у Гранади (проф. Ángel Esteban del Campo), Универзитет у Севиљи (др Emilio Gallardo Saborido), Универзитет Краљ Хуан Карлос (Мадрид, проф. José Manuel Azcona, проф. Felipe Debasa…), Аутономни универзитет у Барселони (проф. David Roas), Универзитет у Аликантеу (Victor Manuel Sanchis Amat), Универзитет у Саламанки (проф. Marián Recio), Универзитет у Кастељону (Маја Марја Јанковић) Универсидад Верацрузана (Халапа, Мексико, проф. Norma Cuevas Velasco), Технолошки институт у Монтереју (Мексико, проф. Дејан Михаиловић, проф. Вишеслав Симић), УНАМ (Мексико, проф. Adalberto Santana), Универзитет у Гвадалахари (Мексико, проф. Carlos Riojas), Западни универзитет у Темишвару (проф. Ilinca Ilian), Универзитет у Сегедину (проф. Zsuzsana Cikos, проф. Tibor Berta), Универзитет у Печују (проф. Domingo Antonio Lilón), Универзитет Етвеш Лоранд (Будимпешта, проф. Gabriela Mencel), Универзитет у Задру (др Ведрана Ловриновић), Универзитет Стоктон (Њу Джерси, САД, проф. Горица Мајсторовић), Универзитет у Висконсину (Медисон, САД, проф. Ксенија Билбија), Универзитет Кејс Вестерн Кливленд (Охајо, САД, проф. Damaris Puñales), Универзитет у Ахену (Немачка, проф. Raul Fornet Betancourt), Универзитет у Порторику (проф. Carlos Roberto Gómez Beras), Универзитет у Рио де Жанеиру (проф. Alexis Dantas), Универзитет УСНW (Аутралија, проф. Диана Палавершић), Државни универзитет у Кордоби (Аргентина, проф. Carlos Juárez Centeno), Универзитет у Варшави (Пољска, проф. Oscar Barboza Lizano, проф. Katarzina Dembic), ИДЕАЗ (Беч, проф. Johannes Maerk), Центар за интерамеричке студије (Грац, Аустрија, др Oana Hergenröther), Универзитет у Торонту (Victor Rivas), Универзитет Хумболдт (Берлин, др Сања Савкић) и други.

Свакако треба додати и неговање контаката са писцима који су гостовали на Филозофском факултету, као и одличну сарадњу са Филолошким факултетом у Београду, крагујевачким ФИЛУМ-ом, Амбасадом Шпаније, Амбасадом Мексика, Амбасадом Аргентине и Институтом Сервантес у Београду, а однедавно и са Удружењем професора шпанског језика Србије (АPES) и организацијом IBERIA FEST.

*

Имајући у виду све претходно наведене информације и активности, њихов значај за студенте и професоре већине одсека Филозофског факултета, интересовање учесника и публике на свим догађајима и чињеницу да у Новом Саду ни при једној институцији не постоје студије Хиспанистике нити Латиноамеричке студије, дошли смо на идеју о оснивању Ибероамеричког центра при Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, који би окупио студенте и истраживаче свих друштвено-хуманистичких наука кроз интердисциплинаран и иновативан приступ. Овај центар обухватио би на првом месту академску и истраживачку сферу, затим културне и активистичке програме, а временом би тежио успостављању релација са пословним и привредним елементима. Захваљујући одличној сарадњи са Друштвом хиспаниста Србије, који би био најближи партнер и непосредан сарадник у свим делатностима Ибероамеричког центра, као и чињеници да Међународна летња школа латиноамеричких студија окупља из године у годину бројне полазнике чија интересовања превазилазе филолошке науке, Ибероамерички центар Филозофског факултета интензивно би радио на регионалном повезивању и позиционирању, будући да ниједан универзитет у нашем региону нема такву организацију. У томе би значајну улогу одиграла и Мрежа хиспаниста Средње Европе, чији је Филозофски факултет члан од 2015. године.