15ФЛФЛ024 - Спекулативна филозофија

Спецификација предмета
НазивСпекулативна филозофија
Акроним15ФЛФЛ024
Студијски програмФилозофија
Модул
Тип студијаосновне академске студије првог степена
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Наставник/сарадник (ДОН)
    Број ЕСПБ8.0Статус предметаобавезан
    Условљност другим предметимаНемаОблик условљености
    Циљеви изучавања предметаПредмет обухвата други део изузетно значајног раздобља у историји филозофије, које се именује изразом Немачка класична филозофија или Немачки идеализам. Обухвата филозофске концепције Шелинга и Хегела, уз додатак тематског блока који обухвата једну од значајнијих филозофских реакција на Хегелову филозофију (Марксова филозофија). Студиј овога предмета треба да омогући продубљено филозофско разумевање сложених мисаоних и појмовно-категоријалних склопова, изграђивање способности за синтезу претходно стечених филозофских знања и увида, као и разумевање темељних токова модерне филозофије.
    Исходи учења (стечена знања)Савлађивање основне тематске садржине Шелингове и Хегелове филозофије.
    Садржај предмета
    Садржај теоријске наставеШелингово превладавање Фихтеовог субјективног идеализма; Смисао анализе „објективнога“; Шелинг и романтизам; Заснивање филозофије природе; Филозофија природе и утемељење анализе самосвести; Филозофија природе и трансцендентална филозофија; Систем апсолутног идентитета; Проблем односа идентитета и неидентитета; Идентитет и апсолут; Појам интелектуалног опажаја; Естетички и апсолутни идеализам; Филозофија и религија; Питање о слободи; Шелингова позна филозофија; Хегелов "јенски период“; Хегелов однос према Канту, Фихтеу и Шелингу; Идеја филозофског система у Предговору "Феноменологији духа"; Проблем односа између феноменологије духа, науке логике и енциклопедијског система; Појам духа; Дијалектика и спекулација; Идеја филозофског система; Место феноменологије духа у филозофском систему; Наука логике као онтологика; Филозофија природе; Утемељење филозофије духа; Филозофија субјективног духа; Филозофија објективног духа; Филозофија апсолутног духа; Заснивање филозофије историје филозофије; Филозофија историје; Филозофија религије; Естетика у Хегеловом систему. Марксова рецепција Хегелове филозофије; Појмови човека, рада, отуђења и повести код Маркса; Идеја укидања као озбиљења филозофије; Критика Хегелове филозофије права; Идеја заснивања транс-грађанског друштва.
    Садржај практичне наставеАнализа филозофских изворних текстова.
    Литература
    1. Филиповић, В., Класични њемачки идеализам, Матица хрватска, Загреб 1962.
    2. Барбарић, Д., Филозофија њемачког идеализма, Школска књига, Загреб 1998.
    3. Кангрга, М., Етика или револуција, Нолит, Београд 1983.
    4. Перовић, М. А., Почетак у филозофији (Увођење у Хегелову филозофију), Изд. к. Вркатић, Нови Сад 1994.
    5. Кожев. А., Како читати Хегела, „В. Маслеша“-„Свјетлост“, Сарајево 1990.
    6. Шелинг, Ф. В. Ј., Систем трансценденталног идеализма, Напријед, Загреб 1986.
    7. Шелинг, Ф. В. Ј., О битству слободе (Избор), Цекаде, Загреб 1985.
    8. Хегел, Г. В. Ф., Јенски списи, В. Маслеша, Сарајево 1983.
    9. Хегел, Г. В. Ф., Феноменологија духа, Накл. Љевак, Загреб 2000.
    10. Хегел, Г. В. Ф., Основне црте филозофије права, „В. Маслеша“-„Свјетлост“, Сарајево 1989.
    11. Хегел, Г. В. Ф., Енциклопедија филозофијских знаности, „В. Маслеша“-„Свјетлост“, Сарајево 1987.
    12. Маркс, К., „Економско-филозофски рукописи“ (у Маркс, К./Енгелс, Ф., Рани радови), Напријед, Загреб 1989.
    13. Маркс, К., Капитал, Култура, Београд 1964.
    Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године
    ПредавањаВежбеДОНСтудијски и истраживачки радОстали часови
    22
    Методе извођења наставеПредавање, дијалошка метода, метода анализе текста.
    Оцена знања (максимални број поена 100)
    Предиспитне обавезеПоенаЗавршни испитПоена
    Активности у току предавања15Писмени испит
    Практична наставаУсмени испит60
    Пројекти
    Колоквијуми
    Семинари25
    Врх стране