Драгана Ристић

Драгана Ристић, истраживач сарадник

Контакт
Е-адреса: ristic.dr96@gmail.com
https://orcid.org/0000-0002-3595-2066

Области истраживања: лексикологија српског језика, лингвокултурологија, когнитивна лингвистика, књижевност

Биографија
Рођена сам 26.2.1996. године у Доњем Жабару, селу у истоименој општини у Републици Српској, гдје сам и завршила основу школу. Гимназију општег смјера завршавам у Брчком 2014. године (са одличним успјехом), када уписујем основне студије на Филозофском факултету у Новом Саду, смјер: Српски језик и књижевност. У септембру 2018. године стекла сам звање дипломирани филолог (просјечна оцјена: 9,63), након чега уписујем мастер студије, које завршавам у октобру 2019. године (просјечна оцјена: 9,75) и стичем звање мастер професор језика и књижевности, одбранивши рад Однос према мушком и женском роду у Српском рјечнику из 1852. године и у Речнику српскога језика Матице српске.

Током школовања добила сам низ награда и признања за постигнуте резултате, али међу њима су свакако најбитније награде Универзитета у Новом Саду за постигнуте изузетне резултате у току студија. Цијели живот пишем поезију, учествовала сам на пјесничким манифестацијама, а 2017. године освојила сам друго мјесто на међународном књижевном фестивалу Михајло Ковач, у организацији Сцене свих креативних. Заједно са другим члановима тима освојила сам друго мјесто на Такмичењу за најбољу студентску идеју 2018 које организују Канцеларија за пословну подршку Универзитета у Новом Саду у сарадњи са Пословним инкубатором из Новог Сада у оквиру међународног пројекта IF4TM. Била сам вишегодишњи стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, као и добитник Доситеје на четвртој години основних студија и на мастер студијама, стипендије коју додјељује Министарство омладине и спорта Републике Србије. Како моју биографију обиљежава љубав према језику и књижевности, 2017, 2018. и 2019. године водила сам једномјесечне радионице за дјецу основношколског узраста у Дому културе ,,25. мај“ у Долову у оквиру програма Студентска летња пракса града Панчева, с акцентом на правопису и развијању љубави према језику и књижевности код дјеце. Као члан НВО Србија, мој дом, која се бави едукацијом, очувањем традиције, културе, животне средине, одржањем сеоског туризма и слично, била сам асистент на пројектима подржаних од стране надлежних министарстава и АП Војводине.

У току мастер студија добијам стипендију Фондације за Лужичке Србе за учење лужичкосрпског језика у Лајпцигу, али је одбијам због љубави према настави, односно због прихватања позиције демонстратора на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за српски језик и лингвистику. Као демонстратор ангажована сам школске 2019/2020. и школске 2020/2021. године на предметима: Основи лексикологије српског језика, Српски језик: Основи језичке културе писмености, Лексикологија српског језика 2 и Стандардни српски језик. Основи синтаксе. У октобру 2020. године уписала сам докторске студије на поменутом факултету, на студијском програму Језик и књижевност (модул: језик). Тренутно сам на трећој години докторских студија. У децембру 2020. године изабрана сам у звање истраживача-приправника на Филозфском факултету у Новом Саду, на основу кога сам и засновала радни однос у поменутој установи у фебруару 2021. године. У звање истраживача-сарадника изабрана сам у децембру 2023. године, а које траје и данас.

Пишем и објављујем радове из језика и књижевности. Уже области мога интересовања су следеће: лексикологија, лингвокултурологија, когнитивна лингвистика и књижевност. Тема моје докторске дисертације (која је у фази настајања) гласи: Концепти мушкарац и жена у српском језику и култури. Учесник сам и излагач радова на XIII, XIV и XV скупу младих филолога Србије под називом Савремена проучавања језика и књижевности (организатор: Филолошко-уметнички факултет Крагујевац, 2021, 2022. и 2023. године), I научне конференције за младе истраживаче и докторанде Савремени токови у изучавању језика, књижевности и културе (Филолошки факултет у Београду Универзитета у Београду, 2022. године), Седме међународне интердисциплинарне конференције младих научника у области друштвених и хуманистичких наука Контексти (Филозофски факултет Нови Сад Универзитета у Новом Саду, 2023. године), као и међународне конференције Језик и друштвене науке у контакту: култура сећања (Филозофски факултет у Новом Саду, 2025. године), на којој сам уједно била и модератор једне од сесија.

Од марта 2022. године анагажована сам као сарадник (волонтер) на пројекту израде Речника српскога књижевног језика – вишетомног у Матици српској (руководилац пројекта: проф. др Рајна Драгићевић) све до 2024. године, када усљед породиљског одсуства и његе дјетета прекидам сарадњу (коју планирам наставити). У мају 2024. бирана сам за члана сарадника Матице српске. Члан сам Програмског одбора међународне конференције Језик и друштвене науке у контакту: изазови интердисциплинарности (Филозофски факултет у Новом Саду, 2024. године), као и међународне конференције Језик и друштвене науке у контакту: култура сећања (Филозофски факултет у Новом Саду, 2025. године), те технички секретар тематских зборника радова са поменутих конференција (зборник овогодишње конференције тренутно је у фази припреме).
 

Библиографија

• Ристић, Д. (2018). Лик сестре и лик мајке у дјелима Анђелије Лазаревић и Лазе Лазаревића, Зборник за језике и књижевности, год. 8, бр. 8, Нови Сад: Филозофски факултет, 51–59.
• Ристић, Д. (2022). Савремена концептуализација мушкарца и жене на основу Речника српскога језика Матице српске, Савремена проучавања језика и књижевности, год. XIII, књ. 1, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 29–41.
• Ристић, Д. (2023). Мушки ликови у роману ,,Ђакон Богородичине цркве”. Амбивалентност, религиозност, традиција, Савремена проучавања језика и књижевности, год. XIV, књ. 2, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 59–70.
• Ристић, Д. (2024). О дјечјим играма у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице српске, Савремени токови у изучавању језика, књижевности и културе, 2024. Vol. 1, p. 438–462.
• Ристић, Д. (2024). Концептуална анализа nomina attributiva femininum у домену рада: о брезручицама и другим залудницама, Савремена проучавања језика и књижевности, год. XV, књ. 1, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 209–219.
• Ристић, Д.  (2024). Концептуализација жене у домену друштвеног статуса у Српским народним пословицама, Прилози проучавању језика, бр. 55, Нови Сад: Филозофски факултет, 139–154.