Историјат
Библиотека Филозофског факултета настала је крајем 1954. године, када је основан и Факултет. Управа Факултета је 20. октобра 1954. године усвојила концепт по коме ће се све приспеле публикације делити по струкама, „па се оне са специјалним и посебно по наставу важним карактером издвајају у семинарске библиотеке, а остале у Централну библиотеку Факултета”. Од самог почетка, бригу о формирању и развоју Библиотеке преузео је Библиотечки одбор, основан 28. децембра 1954. године, у који су изабрани професори др Ђорђе Радојичић, др Павле Ивић и др Богољуб Станковић.
Одлука да се оснује јединствена библиотека за цео Факултет, а да Централна библиотека обавља библиотечко руководство над семинарским библиотекама, донета је 24. јануара 1955. године на седници Одбора, којој је присуствовао и декан Факултета, проф. др Младен Лесковац. Тада је формирано шест семинарских библиотека, пет друштвено-хуманистичког профила (јужнословенски језици, југословенске књижевности, историја, енглески језик и књижевност, немачки језик и књижевност), те семинарска библиотека за математику и физику. У то време Библиотека је имала 7.808 књига и у њој су радила три библиотечка радника.
Године 1957. основано је Одељење за набавку и размену, а покретањем Годишњака Филозофског факултета исте године, успостављена је размена публикација са академским и сродним институцијама у земљи и иностранству.
Од оснивања до данас, Библиотека се институционално дограђивала. Крајем прве деценије постојања, 1964. године, било је дванаест семинарских библиотека, а од тога девет друштвено-хуманистичких. Године 1969. одвојио се Природно-математички факултет и од тада се у Библиотеци формирају и попуњавају само фондови друштвено-хуманистичког профила. Након три деценије постојања, 1984. године, Библиотека је имала једанаест семинарских библиотека.
Од 1970. године, Библиотека припрема Билтен нових књига, периодичну публикацију која садржи библиографске информације, вести из Библиотеке и информације о дародавцима. Од 1998. године, Билтен нових књига постоји и као електронска публикација.
У новом здању, у које се Факултет уселио у лето 1979. године, укупан библиотечки простор износио је 3.550 м², чиме је Библиотеци омогућено да организује свој рад на функционалан и савремен начин. Услови рада у новој згради били су нарочито повољни за кориснике, с обзиром да је знатно повећан читаонички простор, а технички услови допринели су да комуникација између корисника и публикација буде модернија и ефикаснија.
Маја месеца 1982. реорганизована је Радна заједница Библиотека, те су семинарски библиотекари припали одговарајућим институтима, а остали библиотекари, књижничари и манипуланти Радној заједници Заједничких служби. Том реорганизацијом децентрализовани су и неки библиотечки послови (набавка и размена публикација). Ради координације стручног рада и функционисања Библиотеке у новим условима основан је Актив библиотекара.
Од 1991. године, увођењем нових информационих технологија, Библиотека аутоматизује радне процесе и интензивно ради на уједначавању и интегрисању пословања.
Од 1991. до 1993. године, она је учесник система узајамне каталогизације који је представљао заједничку основу библиотечко-информационог система и система научних и технолошких информација некадашње Југославије.
Од 1996. до 2006. године, Библиотека користи библиотечки софтверски систем БИСИС за унос и претраживање библиографске грађе, који је настао у оквиру пројекта План развоја библиотечке мреже Србије Групе за информационе технологије са Универзитета у Новом Саду. У том систему, формиран је електронски каталог који садржи око 17.000 библиографских записа. Од 2000. године не ажурирају се лисни каталози.
У складу са развојем информационих технологија, Библиотека је унапређивала своје услуге. Крајем деведесетих година, Библиотека је, међу првима на Универзитету у Новом Саду имала Електронску читаоницу, са 10 рачунара, смештену на мецанину Централне читаонице, коју су користили студенти за интернет претраживања, за израду семинарских и дипломских радова, за додатно информисање и образовање и за комуникацију путем електронске поште.
Године 2002. Служба Централне библиотеке издвојила се из састава Секретаријата, као организациона јединица Факултета, под називом Центар за библиотекарство и информациону делатност, а семинарске библиотеке постале су организационе јединице одсекâ.
Од 2007. године, новом организационом структуром ојачане су заједничке стручне функције Библиотеке, чиме се афирмише значај свих библиотечких јединица и Библиотеке уопште. Центар за библиотекарство и информациону делатност, као координиратор стручног рада библиотечких јединица и Библиотеке у целини, тада враћа стари назив, Централна библиотека.
Почетком 2007. године, Библиотека се укључила у библиотечко-информациони систем COBISS.SR. Приступањем Виртуелној библиотеци Србије (ВБС), корисници Библиотеке добили су могућност да прикупљају податке о публикацијама које су им потребне за студирање и истраживачки рад на једном месту, а подаци о публикацијама из фондова Библиотеке доступни су свим корисницима, под истим условима. Библиотекари су добили лиценце за рад у узајамној библиографско-каталошкој бази података. Опрема Библиотеке задовољава критеријуме који су потребни за рад у софтверским системима, како за библиотекаре, тако и за кориснике. У свим читаоницама обезбеђени су рачунари за кориснике, приступ интернету и електронском каталогу наше и других библиотека.
Током протеклих деценија, у Библиотеци су радили библиотечки радници са различитим научним и стручним звањима – магистри, библиотекари саветници, виши библиотекари и библиотекари: Иванка Јовичић (1954–1959), прва управница Библиотеке, Антонија Гаковић (1954–1968), Милица Јовић (1954–1958), Мирјана Поповић-Гуцу (1956–1964), Јелена Лалић (1956–1959), Вера Шевић (1956–1960), Јулија Бона-Марковић (1956–1957), Милан Токин (1957–1962) – био управник Библиотеке, Радислав Лазин (1957–1958), Борислав Атанацковић (1957–1959), Ружа Малагурски (1957–1959), Емилија Трећаков (1957–1987), Љубица Котур (1958–1960), мр Јања Шакић (1958–1971) – била управница Библиотеке, мр Пирошка Чаки (1959–1977), Драгиша Полужански (1960–1967) – био управник Библиотеке, Марија Чизмар (1960–1967), Милана Стојковић (1960–1961), Петар Булатовић (1961–1970), Александра Крекић (1962–1972), Драгица Черевицки (1962–1969), Анкица Васић (1964–1980), Богдан Гаврилов (1965–1988), мр Олга Бекић (1967–1975), Јелена Попов (1968–1971), Даринка Фишер (1968–1977), Љубица Брунет (1968–1987) – била руководилац Службе Централне библиотеке (1982–1987), Слободанка Дачић, виши библиотекар (1970–1972, 1987–2003) – била управница Библиотеке (1987–2003), мр Љиљана Спасић (1970–1997), Јелица Бркић (1971), мр Даринка Зличић (1971–1976), мр Здравко Малбаша (1971–1988), Јован Ћулум, управник Библиотеке (1972–1973), Нада Вашалић-Ивановић (1973–2002), Владимир Отовић, био управник Библиотеке (1974–1975), Радоња Вукославовић, био управник Библиотеке (1975–1981), Мирослав Ђорђевић (1975–1976), Ержебет Јухас (1975–1985), Мирјана Пушкар, виши библиотекар (1975–1996), Славица Несторовић-Петровски, библиотекар саветник (1975–2007), Ана Папуга (1976–1977), Даница Стојановић (1976–1980), Богољуб Савин (1976–1979), Радован Грандић (1977–1978), Милорад Арсенијевић (1978–1981), Живка Завођа (1978–1987), Вељко Ровчанин (1980–1993), Јелена Колаковић (1981–1983), Марија Радоњић (1987–2000), Снежана Товиловић (1997–2004), Гордана Вилотић, библиотекар саветник (1973–2011) – била управница Библиотеке (2003–2011), Анка Остојин (1977–2012), Веронка Влаовић (1980–2012), Тинде Мориц (1985–2014), Драгослава Јевремовић, виши библиотекар (1988–2013), Неђељко Поповић (1980–2014), Слободанка Ђерадиновић (1986–2014), Жужана Лошонц (2013–2014), Татјана Пинћир (од 2013–2017), Марица Карановић (2011–2016), Тимеа Фице (2016–2017), Миладин Јовић (од 1979–2018), Владан Живковић (од 1981–2018).
Данас у Библиотеци раде мр Наташа Белић, библиотекар саветник (од 1998) – управница Библиотеке, Виолета Ракић, библиотекар саветник (од 1986), мср Снежана Ритер, виши библиотекар (од 1987), Душанка Паланчанин (од 1995), Небојша Брмбота (од 1996), Сава Живановић (од 1997), мр Блажан Стјепановић, виши библиотекар (од 1997), мр Љиљана Матић, виши библиотекар (од 2000), Дејана Бурзан (од 2002), Биљана Лорбек (од 2004), мр Милица Брацић (од 2004), др Медиса Колаковић (од 2004), мр Анда Алмажан (од 2005), мр Татјана Малеташки (од 2006), Тамара Ракић-Блануша (од 2007), Нада Усановић-Ашоња (од 2007), др Милош Перовић (од 2009), Драгосава Симић (од 2011), др Љиљана Ћук (од 2016), Љиљана Комазец Сауер (од 2016) и Илија Чанак (од 2018).
