Istorijat

Biblioteka Filozofskog fakulteta nastala je krajem 1954. godine, kada je osnovan i Fakultet. Uprava Fakulteta je 20. oktobra 1954. godine usvojila koncept po kome će se sve prispele publikacije deliti po strukama, „pa se one sa specijalnim i posebno po nastavu važnim karakterom izdvajaju u seminarske biblioteke, a ostale u Centralnu biblioteku Fakulteta”. Od samog početka, brigu o formiranju i razvoju Biblioteke preuzeo je Bibliotečki odbor, osnovan 28. decembra 1954. godine, u koji su izabrani profesori dr Đorđe Radojičić, dr Pavle Ivić i dr Bogoljub Stanković.

Odluka da se osnuje jedinstvena biblioteka za ceo Fakultet, a da Centralna biblioteka obavlja bibliotečko rukovodstvo nad seminarskim bibliotekama, doneta je 24. januara 1955. godine na sednici Odbora, kojoj je prisustvovao i dekan Fakulteta, prof. dr Mladen Leskovac. Tada je formirano šest seminarskih biblioteka, pet društveno-humanističkog profila (južnoslovenski jezici, jugoslovenske književnosti, istorija, engleski jezik i književnost, nemački jezik i književnost), te seminarska biblioteka za matematiku i fiziku. U to vreme Biblioteka je imala 7.808 knjiga i u njoj su radila tri bibliotečka radnika.

Godine 1957. osnovano je Odeljenje za nabavku i razmenu, a pokretanjem Godišnjaka Filozofskog fakulteta iste godine, uspostavljena je razmena publikacija sa akademskim i srodnim institucijama u zemlji i inostranstvu.

Od osnivanja do danas, Biblioteka se institucionalno dograđivala. Krajem prve decenije postojanja, 1964. godine, bilo je dvanaest seminarskih biblioteka, a od toga devet društveno-humanističkih. Godine 1969. odvojio se Prirodno-matematički fakultet i od tada se u Biblioteci formiraju i popunjavaju samo fondovi društveno-humanističkog profila. Nakon tri decenije postojanja, 1984. godine, Biblioteka je imala jedanaest seminarskih biblioteka.

Od 1970. godine, Biblioteka priprema Bilten novih knjiga, periodičnu publikaciju koja sadrži bibliografske informacije, vesti iz Biblioteke i informacije o darodavcima. Od 1998. godine, Bilten novih knjiga postoji i kao elektronska publikacija.

U novom zdanju, u koje se Fakultet uselio u leto 1979. godine, ukupan bibliotečki prostor iznosio je 3.550 m², čime je Biblioteci omogućeno da organizuje svoj rad na funkcionalan i savremen način. Uslovi rada u novoj zgradi bili su naročito povoljni za korisnike, s obzirom da je znatno povećan čitaonički prostor, a tehnički uslovi doprineli su da komunikacija između korisnika i publikacija bude modernija i efikasnija.

Maja meseca 1982. reorganizovana je Radna zajednica Biblioteka, te su seminarski bibliotekari pripali odgovarajućim institutima, a ostali bibliotekari, knjižničari i manipulanti Radnoj zajednici Zajedničkih službi. Tom reorganizacijom decentralizovani su i neki bibliotečki poslovi (nabavka i razmena publikacija). Radi koordinacije stručnog rada i funkcionisanja Biblioteke u novim uslovima osnovan je Aktiv bibliotekara.

Od 1991. godine, uvođenjem novih informacionih tehnologija, Biblioteka automatizuje radne procese i intenzivno radi na ujednačavanju i integrisanju poslovanja.
Od 1991. do 1993. godine, ona je učesnik sistema uzajamne katalogizacije koji je predstavljao zajedničku osnovu bibliotečko-informacionog sistema i sistema naučnih i tehnoloških informacija nekadašnje Jugoslavije.

Od 1996. do 2006. godine, Biblioteka koristi bibliotečki softverski sistem BISIS za unos i pretraživanje bibliografske građe, koji je nastao u okviru projekta Plan razvoja bibliotečke mreže Srbije Grupe za informacione tehnologije sa Univerziteta u Novom Sadu. U tom sistemu, formiran je elektronski katalog koji sadrži oko 17.000 bibliografskih zapisa. Od 2000. godine ne ažuriraju se lisni katalozi.

U skladu sa razvojem informacionih tehnologija, Biblioteka je unapređivala svoje usluge. Krajem devedesetih godina, Biblioteka je, među prvima na Univerzitetu u Novom Sadu imala Elektronsku čitaonicu, sa 10 računara, smeštenu na mecaninu Centralne čitaonice, koju su koristili studenti za internet pretraživanja, za izradu seminarskih i diplomskih radova, za dodatno informisanje i obrazovanje i za komunikaciju putem elektronske pošte.

Godine 2002. Služba Centralne biblioteke izdvojila se iz sastava Sekretarijata, kao organizaciona jedinica Fakulteta, pod nazivom Centar za bibliotekarstvo i informacionu delatnost, a seminarske biblioteke postale su organizacione jedinice odsekâ.

Od 2007. godine, novom organizacionom strukturom ojačane su zajedničke stručne funkcije Biblioteke, čime se afirmiše značaj svih bibliotečkih jedinica i Biblioteke uopšte. Centar za bibliotekarstvo i informacionu delatnost, kao koordinirator stručnog rada bibliotečkih jedinica i Biblioteke u celini, tada vraća stari naziv, Centralna biblioteka.

Početkom 2007. godine, Biblioteka se uključila u bibliotečko-informacioni sistem COBISS.SR. Pristupanjem Virtuelnoj biblioteci Srbije (VBS), korisnici Biblioteke dobili su mogućnost da prikupljaju podatke o publikacijama koje su im potrebne za studiranje i istraživački rad na jednom mestu, a podaci o publikacijama iz fondova Biblioteke dostupni su svim korisnicima, pod istim uslovima. Bibliotekari su dobili licence za rad u uzajamnoj bibliografsko-kataloškoj bazi podataka. Oprema Biblioteke zadovoljava kriterijume koji su potrebni za rad u softverskim sistemima, kako za bibliotekare, tako i za korisnike. U svim čitaonicama obezbeđeni su računari za korisnike, pristup internetu i elektronskom katalogu naše i drugih biblioteka.

Tokom proteklih decenija, u Biblioteci su radili bibliotečki radnici sa različitim naučnim i stručnim zvanjima – magistri, bibliotekari savetnici, viši bibliotekari i bibliotekari: Ivanka Jovičić (1954–1959), prva upravnica Biblioteke, Antonija Gaković (1954–1968), Milica Jović (1954–1958), Mirjana Popović-Gucu (1956–1964), Jelena Lalić (1956–1959), Vera Šević (1956–1960), Julija Bona-Marković (1956–1957), Milan Tokin (1957–1962) – bio upravnik Biblioteke, Radislav Lazin (1957–1958), Borislav Atanacković (1957–1959), Ruža Malagurski (1957–1959), Emilija Trećakov (1957–1987), Ljubica Kotur (1958–1960), mr Janja Šakić (1958–1971) – bila upravnica Biblioteke, mr Piroška Čaki (1959–1977), Dragiša Polužanski (1960–1967) – bio upravnik Biblioteke, Marija Čizmar (1960–1967), Milana Stojković (1960–1961), Petar Bulatović (1961–1970), Aleksandra Krekić (1962–1972), Dragica Čerevicki (1962–1969), Ankica Vasić (1964–1980), Bogdan Gavrilov (1965–1988), mr Olga Bekić (1967–1975), Jelena Popov (1968–1971), Darinka Fišer (1968–1977), Ljubica Brunet (1968–1987) – bila rukovodilac Službe Centralne biblioteke (1982–1987), Slobodanka Dačić, viši bibliotekar (1970–1972, 1987–2003) – bila upravnica Biblioteke (1987–2003), mr Ljiljana Spasić (1970–1997), Jelica Brkić (1971), mr Darinka Zličić (1971–1976), mr Zdravko Malbaša (1971–1988), Jovan Ćulum, upravnik Biblioteke (1972–1973), Nada Vašalić-Ivanović (1973–2002), Vladimir Otović, bio upravnik Biblioteke (1974–1975), Radonja Vukoslavović, bio upravnik Biblioteke (1975–1981), Miroslav Đorđević (1975–1976), Eržebet Juhas (1975–1985), Mirjana Puškar, viši bibliotekar (1975–1996), Slavica Nestorović-Petrovski, bibliotekar savetnik (1975–2007), Ana Papuga (1976–1977), Danica Stojanović (1976–1980), Bogoljub Savin (1976–1979), Radovan Grandić (1977–1978), Milorad Arsenijević (1978–1981), Živka Zavođa (1978–1987), Veljko Rovčanin (1980–1993), Jelena Kolaković (1981–1983), Marija Radonjić (1987–2000), Snežana Tovilović (1997–2004), Gordana Vilotić, bibliotekar savetnik (1973–2011) – bila upravnica Biblioteke (2003–2011), Anka Ostojin (1977–2012), Veronka Vlaović (1980–2012), Tinde Moric (1985–2014), Dragoslava Jevremović, viši bibliotekar (1988–2013), Neđeljko Popović (1980–2014), Slobodanka Đeradinović (1986–2014), Žužana Lošonc (2013–2014), Tatjana Pinćir (od 2013–2017), Marica Karanović (2011–2016), Timea Fice (2016–2017), Miladin Jović (od 1979–2018), Vladan Živković (od 1981–2018).

Danas u Biblioteci rade mr Nataša Belić, bibliotekar savetnik (od 1998) – upravnica Biblioteke, Violeta Rakić, bibliotekar savetnik (od 1986), msr Snežana Riter, viši bibliotekar (od 1987), Dušanka Palančanin (od 1995), Nebojša Brmbota (od 1996), Sava Živanović (od 1997), mr Blažan Stjepanović, viši bibliotekar (od 1997), mr Ljiljana Matić, viši bibliotekar (od 2000), Dejana Burzan (od 2002), Biljana Lorbek (od 2004), mr Milica Bracić (od 2004), dr Medisa Kolaković (od 2004), mr Anda Almažan (od 2005), mr Tatjana Maletaški (od 2006), Tamara Rakić-Blanuša (od 2007), Nada Usanović-Ašonja (od 2007), dr Miloš Perović (od 2009), Dragosava Simić (od 2011), dr Ljiljana Ćuk (od 2016), Ljiljana Komazec Sauer (od 2016) i Ilija Čanak (od 2018).