Софија Скубан
Софија Скубан, истраживач сарадник
Контакт
Е-адреса: sofija.skuban@ff.uns.ac.rs
ORCID: 0000-0002-6770-8703
Биографија
Софија Скубан рођена је 1996. године у Новом Саду. Основне академске студије Енглеског језика и књижевности завршила је 2019. године на Филозофском факултету у Новом Саду, где је 2020. године завршила и мастер студије одбранивши рад под насловом Мотив злочина и казне у делима Вилијама Шекспира и Фјодора Достојевског. Од фебруара 2021. године запослена је на Филозофском факултету, најпре у звању истраживача-приправника, а од децембра 2023. године као истраживач-сарадник.
Научноистраживачки рад усмерава на област енглеске књижевности, са посебним интересовањем за британску драму 20. века и савремену британску драму, хумор у књижевности, театар апсурда, савремени британски роман и Шекспирово стваралаштво. У оквиру докторских студија ради на дисертацији под насловом Типологија хумора у драмским делима Тома Стопарда.
Активно учествује у раду више организационих одбора међународних научних скупова, при чему је током 2025. године била председница Организационог одбора међународне конференције Језик и друшвене науке у контакту: култура сећања. Од 2024. године обавља дужност координаторке међународне конференције Контексти и уреднице Зборника радова исте конференције.
Провела је два семестра на академској мобилности на Универзитету „Сапијенца“ у Риму, где је била ангажована као сарадник у настави енглеског језика и српског језика и књижевности.
Одабрана библиографија
Скубан, С. (2023). Реч, тишина, слом: језик као средство успостављања моћи у комедијама претње и политичким драмама Харолда Пинтера. У Б. Мишић Илић, В. Лопичић, И. Митић, & С. Игњатовић (Ур.), Језик, књижевност, моћ (стр. 493–507). Филозофски факултет Универзитета у Нишу.
Скубан, С., & Ћурчић, П. (2023). Тоталитаризам у раним драмама Харолда Пинтера: књижевни и друштвенотеоријски аспекти. У З. Пауновић & Ж. Милановић (Ур.), Контексти 6: Зборник радова (стр. 29–40). Филозофски факултет.
Скубан, С. (2022). Дуалност као есенција бића: феномен подвајања личности у романима Браћа Карамазови Фјодора Достојевског и Проклета авлија Иве Андрића. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 70(2), 579–589.
Скубан, С. (2022). Проблем идентитета као извор хумора у драмама Розенкранц и Гилденстерн су мртви и Генерална проба самоубиства. У Б. Сувајџић, А. Јерков, М. Ђурић, & Н. Томовић (Ур.), Књижевне и културне интерференције између књижевности на српском и на енглеском језику (стр. 411–422). Универзитет у Београду, Филолошки факултет.
Скубан, С. (2021). „Мучна унутрашња борба“ и „душа пуна шкорпија“: проблем савести у Магбету и Злочину и казни. Летопис Матице српске, 507(5), 750–765.
Skuban, S. (2021). Violence as a form of social criticism in transgressive art: Quentin Tarantino’s Reservoir Dogs. Patchwork, 6, 52–68.