О одсеку

О Одсеку
Одсек за компаративну књижевност је место сусрета националне књижевне уметности са другим европским књижевностима, а посебно се негује критичко промишљање књижевности у оквиру ширих друштвених и уметничких пракси и знања (ликовне уметности, филм, социологија, филозофија, студије културе, родне студије). На одсеку предају наставници са богатим међународним искуством, о чему сведоче њихове  истраживачке стипендије, предавања по позиву, радионице и гостујуће професуре на многобројним европским и северноамеричким универзитетима (Љубљана, Загреб, Барселона, Хале, Гисен, Бамберг, Регензбург, Лондон, Грац, Инзбрук, Торонто, Чикаго, Сегедин, Аликанте, Франкфурт).

Одсек за компаративну књижевност са теоријом књижевности оформљен је 2000. године на иницијативу проф. др Миодрага Радовића, проф. др Николе Страјнића и академика проф. др Зорана Константиновића. На Одсеку су радили и проф. др Јован Попов (у периоду од 2000. до 2007. године),  као и проф. др Софија Кошничар (у периоду од 2003. до 2018. године).  Досадашњи број дипломираних студената је 164 на основним академским студијама и 61 на мастеру. Многи од њих су амбасадори одсека остварени у различитим пољима као писци, просветни радници, културни делатници, стручњаци за маркетинг, преводиоци и пословни људи.

Студије и студенти
На студијску групу Компаративна књижевност уписује се сваке године 20 студената (15 буџетских и 5 самофинансирајућих). ОАС одвијају се према акредитованом студијском програму из 2015. године у коме су сразмерно заступљене четири групе једносеместралних курсева: а) општеакадемски б) теоријско-методолошки в) стручни г) стручно-апликативни. У настави се посебно негују партиципативност и активност студената, што је верификовано одговарајућим бројем бодова који се стичу пре испита. По новом програму студенти слушају курсеве из области теорије компаративне књижевности, светске и националне књижевности у дијахроној или тематско-проблемској перспективи, која подразумева критичко мишљење, интердисциплинарност и дијалогичност. Такође, доступни су курсеви из историје уметности, филозофије, курсеви из педагошко-психолошког и методичког модула, књижевности и медија, српског језика и опште лингвистике, два страна језика, информатичке писмености. Наставни план и програм конципирани су тако да омогуће упознавање најновијих тенденција у интерпретацији књижевности и културе, као и да припреме студенте за разноврсне компетенције које се стичу током студија уз помоћ практичних вештина. Неки од атрактивних стручних профила за компаратисте су наставни и научни рад, превођење, рад у културно-образовним и медијским установама, издаваштву итд. Поједини алумнисти одсека успешно су доказали и оспособљеност за сналажење у условима савремене пословне културе. На мастер студије уписује се 20 студената. После завршених мастер студија студенти стичу неопходне компетенције за рад у основним и средњим школама. Мастер програм дозвољава упис студената са других филолошких и филозофских факултета у Републици Србији. На докторским студијама област Компаративна књижевност изучава се у оквиру програма Језик и књижевност, модул Књижевност.  

Научно-истраживачки рад
Под руководством проф. др Бојане Стојановић Пантовић, у оквиру фундаменталних истраживања Министарства за науку Републике Србије (2006-2010), реализован је научно-истраживачки пројекат „Теоријско-историјски преглед компаратистичке терминологије код Срба“ у коме су учествовали и истраживачи са других одсека Филозофског факултета у Новом Саду и Филолошког факултета у Београду. Пројекат је резултирао публикацијом Прегледни речник компаратистичке терминологије у књижевности и култури (2011). Поједини чланови Одсека тренутно су ангажовани на републичком пројекту под руководством проф. др Светлане Томин „Аспекти идентитета и њихово обликовање у српској књижевности“ (2011- ). Одсек је такође сарађивао на међународном пројекту Media and Memory у организацији DAAD-а од 2010. до 2013. године, као и на пројекту East Looks West Универзитета у Лондону. Одсек је 2018. године организовао (у сарадњи са Универзитетом у Нотингему и Универзитетом у Београду) међународну радионицу "Да ли је постојала југословенска књижевност?" на темељу које је 2019. објављен зборник Југословенска књижевност: прошлост, садашњост и будућност једног спорног појма. Тренутно је актуелан и билатерални пројекат са Републиком Словенијом „Студентски покрети у словеначкој и српској књижевности: авангардне теорије и праксе“ (руководилац српског тима је проф. др Бојана Стојановић Пантовић).

Међународна сарадња
Посвећен интернационалној димензији образовања и науке, Одсек за компаративну књижевност реализује мобилност студената, особља и ваннаставног особља, на програмима Еразмус + и CEEPUS. Од укупног броја студената на Одсеку, програме мобилности користило је најмање 10% студената на свим нивоима студија. Мобилност се одвијала на универзитетима у Грацу, Халеу, Болоњи, Бамбергу, Хаену, Аликантеу, Мадриду, Бордоу, Кракову, Познању, Гдањску, Ополу, Бечу, Загребу, Љубљани, Прагу итд. Током боравка на страним универзитетима студенти су имали прилику да се, поред усавршавања знања страног језика, упознају са рецентном литературом и битним темама и проблемима савремене науке о књижевности. Одсек негује европску димензију образовања и припрема студенте за савремене педагошке, научне и уметничке праксе, чиме ствара предуслов за будућу изградњу међународних модела. Одсек такође прима студенте са других универзитета (Пољска, Мађарска, Немачка) чиме настава на појединим предметима добија интернационалну димензију и развија дијалог између различитих приступа књижевности и култури. Одсек такође организује предавања гостујућих професора, а његови наставници и сарадници држе предавања по позиву у земљи и иностранству, и остварују учешћа на научним пројектима и на међународним научним конференцијама.

Библиотека
Студентима Одсека за компаративну књижевност на располагању је семинарска библиотека која, захваљујући фонду од преко 39.000 публикација, садржи сву литературу потребну за успешно одвијање студијског процеса. Каталози библиотеке, као и други извори у штампаном и електронском облику, омогућавају лак приступ информацијама. Љубазно особље пружиће вам помоћ у студирању, истраживању, прикупљању грађе и образовању. Студентима су на располагању и фондови Централне библиотека Филозофског факултета, која такође пружа оптималне услове за рад током припреме за наставу и испите, као и за писање семинарских и других радова.