O odseku

O Odseku
Odsek za komparativnu književnost je mesto susreta nacionalne književne umetnosti sa drugim evropskim književnostima, a posebno se neguje kritičko promišljanje književnosti u okviru širih društvenih i umetničkih praksi i znanja (likovne umetnosti, film, sociologija, filozofija, studije kulture, rodne studije). Na odseku predaju nastavnici sa bogatim međunarodnim iskustvom, o čemu svedoče njihove  istraživačke stipendije, predavanja po pozivu, radionice i gostujuće profesure na mnogobrojnim evropskim i severnoameričkim univerzitetima (Ljubljana, Zagreb, Barselona, Hale, Gisen, Bamberg, Regenzburg, London, Grac, Inzbruk, Toronto, Čikago, Segedin, Alikante, Frankfurt).

Odsek za komparativnu književnost sa teorijom književnosti oformljen je 2000. godine na inicijativu prof. dr Miodraga Radovića, prof. dr Nikole Strajnića i akademika prof. dr Zorana Konstantinovića. Na Odseku su radili i prof. dr Jovan Popov (u periodu od 2000. do 2007. godine),  kao i prof. dr Sofija Košničar (u periodu od 2003. do 2018. godine).  Dosadašnji broj diplomiranih studenata je 164 na osnovnim akademskim studijama i 61 na masteru. Mnogi od njih su ambasadori odseka ostvareni u različitim poljima kao pisci, prosvetni radnici, kulturni delatnici, stručnjaci za marketing, prevodioci i poslovni ljudi.

Studije i studenti
Na studijsku grupu Komparativna književnost upisuje se svake godine 20 studenata (15 budžetskih i 5 samofinansirajućih). OAS odvijaju se prema akreditovanom studijskom programu iz 2015. godine u kome su srazmerno zastupljene četiri grupe jednosemestralnih kurseva: a) opšteakademski b) teorijsko-metodološki v) stručni g) stručno-aplikativni. U nastavi se posebno neguju participativnost i aktivnost studenata, što je verifikovano odgovarajućim brojem bodova koji se stiču pre ispita. Po novom programu studenti slušaju kurseve iz oblasti teorije komparativne književnosti, svetske i nacionalne književnosti u dijahronoj ili tematsko-problemskoj perspektivi, koja podrazumeva kritičko mišljenje, interdisciplinarnost i dijalogičnost. Takođe, dostupni su kursevi iz istorije umetnosti, filozofije, kursevi iz pedagoško-psihološkog i metodičkog modula, književnosti i medija, srpskog jezika i opšte lingvistike, dva strana jezika, informatičke pismenosti. Nastavni plan i program koncipirani su tako da omoguće upoznavanje najnovijih tendencija u interpretaciji književnosti i kulture, kao i da pripreme studente za raznovrsne kompetencije koje se stiču tokom studija uz pomoć praktičnih veština. Neki od atraktivnih stručnih profila za komparatiste su nastavni i naučni rad, prevođenje, rad u kulturno-obrazovnim i medijskim ustanovama, izdavaštvu itd. Pojedini alumnisti odseka uspešno su dokazali i osposobljenost za snalaženje u uslovima savremene poslovne kulture. Na master studije upisuje se 20 studenata. Posle završenih master studija studenti stiču neophodne kompetencije za rad u osnovnim i srednjim školama. Master program dozvoljava upis studenata sa drugih filoloških i filozofskih fakulteta u Republici Srbiji. Na doktorskim studijama oblast Komparativna književnost izučava se u okviru programa Jezik i književnost, modul Književnost.  

Naučno-istraživački rad
Pod rukovodstvom prof. dr Bojane Stojanović Pantović, u okviru fundamentalnih istraživanja Ministarstva za nauku Republike Srbije (2006-2010), realizovan je naučno-istraživački projekat „Teorijsko-istorijski pregled komparatističke terminologije kod Srba“ u kome su učestvovali i istraživači sa drugih odseka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Filološkog fakulteta u Beogradu. Projekat je rezultirao publikacijom Pregledni rečnik komparatističke terminologije u književnosti i kulturi (2011). Pojedini članovi Odseka trenutno su angažovani na republičkom projektu pod rukovodstvom prof. dr Svetlane Tomin „Aspekti identiteta i njihovo oblikovanje u srpskoj književnosti“ (2011- ). Odsek je takođe sarađivao na međunarodnom projektu Media and Memory u organizaciji DAAD-a od 2010. do 2013. godine, kao i na projektu East Looks West Univerziteta u Londonu. Odsek je 2018. godine organizovao (u saradnji sa Univerzitetom u Notingemu i Univerzitetom u Beogradu) međunarodnu radionicu "Da li je postojala jugoslovenska književnost?" na temelju koje je 2019. objavljen zbornik Jugoslovenska književnost: prošlost, sadašnjost i budućnost jednog spornog pojma. Trenutno je aktuelan i bilateralni projekat sa Republikom Slovenijom „Studentski pokreti u slovenačkoj i srpskoj književnosti: avangardne teorije i prakse“ (rukovodilac srpskog tima je prof. dr Bojana Stojanović Pantović).

Međunarodna saradnja
Posvećen internacionalnoj dimenziji obrazovanja i nauke, Odsek za komparativnu književnost realizuje mobilnost studenata, osoblja i vannastavnog osoblja, na programima Erazmus + i CEEPUS. Od ukupnog broja studenata na Odseku, programe mobilnosti koristilo je najmanje 10% studenata na svim nivoima studija. Mobilnost se odvijala na univerzitetima u Gracu, Haleu, Bolonji, Bambergu, Haenu, Alikanteu, Madridu, Bordou, Krakovu, Poznanju, Gdanjsku, Opolu, Beču, Zagrebu, Ljubljani, Pragu itd. Tokom boravka na stranim univerzitetima studenti su imali priliku da se, pored usavršavanja znanja stranog jezika, upoznaju sa recentnom literaturom i bitnim temama i problemima savremene nauke o književnosti. Odsek neguje evropsku dimenziju obrazovanja i priprema studente za savremene pedagoške, naučne i umetničke prakse, čime stvara preduslov za buduću izgradnju međunarodnih modela. Odsek takođe prima studente sa drugih univerziteta (Poljska, Mađarska, Nemačka) čime nastava na pojedinim predmetima dobija internacionalnu dimenziju i razvija dijalog između različitih pristupa književnosti i kulturi. Odsek takođe organizuje predavanja gostujućih profesora, a njegovi nastavnici i saradnici drže predavanja po pozivu u zemlji i inostranstvu, i ostvaruju učešća na naučnim projektima i na međunarodnim naučnim konferencijama.

Biblioteka
Studentima Odseka za komparativnu književnost na raspolaganju je seminarska biblioteka koja, zahvaljujući fondu od preko 39.000 publikacija, sadrži svu literaturu potrebnu za uspešno odvijanje studijskog procesa. Katalozi biblioteke, kao i drugi izvori u štampanom i elektronskom obliku, omogućavaju lak pristup informacijama. Ljubazno osoblje pružiće vam pomoć u studiranju, istraživanju, prikupljanju građe i obrazovanju. Studentima su na raspolaganju i fondovi Centralne biblioteka Filozofskog fakulteta, koja takođe pruža optimalne uslove za rad tokom pripreme za nastavu i ispite, kao i za pisanje seminarskih i drugih radova.