Запослени
Алекса Николић
Алекса Николић, асистент
Контакт
Кабинет: 309
Е-адреса: aleksa.nikolic@ff.uns.ac.rs
Биографија
Дипломирао Компаративну књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду (2019), а двоструку диплому мастер студија у оквиру програма Европске књижевне културе (2021) стекао на Универзитету у Болоњи и Универзитету Горњег Алзаса. Мастер рад на тему књижевне артикулације идеје црнаштва у делу Емеа Сезера и Леополда Сенгора, написао и одбранио на француском језику. Током студија боравио на програмима размене и специјализације на неколико европских универзитета (Праг, Стокхолм, Загреб). Добитник Прве награде „Бранко Радичевић“ Матице српске (2017), и неколико књижевнопреводилачких награда („Љубиша Рајић“, „Бранко Јелић“). Члан Удружења књижевних преводилаца Србије.
Научно-истраживачки рад
Бави се истраживањима у области компаративне књижевности са фокусом на франкофону карипску и афричку књижевност, питања односа колонијализма и књижевности, теорије светске књижевности, те традуктологију.
Наставни рад
Европска књижевност просветитељства и предромантизма, Светска књижевност хуманизма и ренесансе, Класици светске књижевности.
Библиографија (избор)
Nikolić, A. (2023). „Le cahier d’un retour au pays natal : une révolution surréaliste de la langue ou la langue surréaliste d’une révolution“. Зборник за језике и књижевности Филозофског факултета у Новом Саду, 12, (12), 203–215.
Николић, A. (2024). „Мартиниканска поезија биће канибалска или је неће бити – часопис Тропи и једна деколонијална надградња надреализма“. У: Б. Андоновска, Б. Јовић, С. Бахун (ур.), Књига сажетака: Међународни научни скуп Над/реализмом (1924/2024) (стр. 35). Институт за књижевност и уметност, Београд.
Николић, A. (2024). „Село моје лепше од Париза: ауторски став Радмиле Петровић и Едуара Луја“. У: Ж. Свирчев, С. Брадић (ур.), У другом смеру: савремено српско песништво у 21. веку (стр. 163–177). Институт за књижевност и уметност, Београд.
Nikolić, A. (2020). In: „Dve verzije ekspresionističke Itake – Gotfrid Ben i Miloš Crnjanski“, In: R. György (Ed.), 8th Conference for Young Slavists in Budapest (p. 66–69). Eötvös Loránd University, Budapest.
Николић, A. (2017). „Архетип душе утеловљене у стаблу као спона између Енеиде, Божанствене комедије и Ослобођеног Јерусалима“. Летопис Матице српске, 193 (499, 6), 828–852.

