Често постављана питања

Ако сам поднео пријаву Етичкој комисији, да ли могу да започнем са прикупљањем података?

Аутори истраживања могу приступити спровођењу истраживања и прикупљању података од испитаника тек након што ЕКОП одобри истраживање.

Која правила постоје везано за прикупљање и чување података?

Сви подаци прикупљени у оквиру истраживања (папирни и електронски) морају се третирати као поверљиви. Све информације које истраживачи прикупе током истраживања неће бити дељени са другим особама без изричитог допуштења испитаника који су учествовали у истраживању или на начин који није у складу са договором који је склопљен између истраживача и испитаника.

Сви прикупљени подаци се морају чувати бар пет година од дана када је истраживање/пројекат престало или од када су објављени подаци, у зависности од тога шта се прво деси.  Уколико финансијери, издавачке куће, захтевају другачије, истраживачи раде у складу са њиховим захтевима.

Да ли студенти морају да траже дозволу Етичке комисије за истраживања која раде у склопу факултетских обавеза?

Уколико се ради о студентском истраживању које се ради у склопу фаултетских обавеза под менторством наставника са Одсека за психологију Филозофског факултета у Новом Саду (мастер рад, семинарски рад или сл.), одобрење ЕКОП није увек неопходно. Ментор/ка студената сноси одговорност за поштовање етичких стандарда у истраживању које спроводе студенти.

Уколико истраживање садржи етички ризичне елементе или постоји амбиција да се истраживање објави у часопису, истраживање мора добити дозволу ЕКОП.

Обавеза ментора је да помогне својим студентима у припреми материјала за подношење пријаве Етичкој комисији.

Шта треба да радим ако је моје истраживање је већ одобрено, али је дошло до промена у процедури истраживања?

Уколико током времена дође до значајних промена у дизајну и процедурама истраживања које је претходно одобрено, истраживачи су дужни да поново траже сагласност ЕКОП наводећи у формулару да се ради о модификацији претходно одобреног истраживања. То подразумева ажурирање формулара тако да одражавају ново стање у истраживачком поступку. Наставак истраживања је могућ тек по добијању нове дозволе ЕКОП.

Уколико током трајања пројекта желите да придружите нове истраживаче и сараднике, такође морате пријавити модификацију истраживања и добити дозволу ЕКОП.

Уколико је потребно да се трајање истраживања продужи или да се број испитаника повећа, потребно је поднети захтев за модификовање дозволе.

Како могу да докажем да је моје истраживање одобрено од стране ЕКОП?

По одобравању истраживања, ЕКОП издаје потврду на српском и енглеском језику којом се потврђује да планирано истраживање испуњава етичке стандарде психолошке струке.

Уколико постоји оправдани интерес неке треће стране (нпр. уредништва часописа или сл.) да утврди да ли је одређено истраживање одобрено од стране ЕКОП, ово тело се може обратити емаилом на адресу eticka.komisija.psihologija@ff.uns.ac.rs. 

Да ли се примарни подаци смеју депоновати у репозиторијуме?

Министарство науке, технолошког развоја и иновација је усвојило Платформу отворене науке која се заснива на принципима отворене науке које је усвојила Европска комисија. Отворена наука се првенствено реализује кроз отворени приступ публикацијама и отворени приступ примарним подацима. Уколико не постоје законске или етичке препреке, препорука научне заједнице и Министарства је да се примарни подаци учине доступним.

Уколико се истраживач одлучи да примарне податке депонује у репозиторијум, неопходно је да обезбеди сагласност испитаника (у тексту информишуће сагласности). Базе података депоноване у репозиторијуме не смеју да садрже информације на основу којих је могуће идентификовати испитанике. Подаци морају да буду адекватно анонимизовани и припремљени у складу са прописаним правним и етичким смерницама.

Депоноване базе података не смеју да садрже директне идентификаторе: име и презиме, емаил адресу, иницијале испитаника, поштански број, фотографије, број телефона, ИП адресе, аудио снимке, датуме рођења, податке о рођацима, итд.

Депоноване базе смеју да садрже индиректне идентификаторе (демографске, биолошке или географске податке) али тако да није могуће идентификовати испитаника.

Уколико планирате да примарне податке депонујете у неки од репозиторијума, молимо Вас да у пријави истраживања то и наведете.

Какви подаци се сматрају анонимизованим?

Подаци се сматрају анонимизованим уколико у Вашем истраживању не тражите од испитаника да дају неки од података на основу којих је испитаника могуће идентификовати – нпр. подаци на основу којих је могућа директна идентификација или комбинација индиректних или квази-идентификатора на основу којих се испитаник може идентификовати.

Ако приликом спровођења истраживања водите евиденцију о томе ко је учествовао у истраживању,  евиденција о учешћу мора бити потпуно одвојена од база података и таква да у њој нема података на основу којих би испитаник могао да буде идентификован у бази са истраживачким подацима. Овако приказани подаци сматрају се анонимизованим. Ако то није неопходно, препоручљиво је да евиденција учешћа не буде јавно доступна.

Уколико у бази података испитанике водите под шифром (која није састављена од индиректних или квази идентификатора), а у одвојеном јавно доступном документу је она дата уз личне податке, подаци се НЕ МОГУ сматрати анонимизованим.