Često postavljana pitanja

Ako sam podneo prijavu Etičkoj komisiji, da li mogu da započnem sa prikupljanjem podataka?

Autori istraživanja mogu pristupiti sprovođenju istraživanja i prikupljanju podataka od ispitanika tek nakon što EKOP odobri istraživanje.

Koja pravila postoje vezano za prikupljanje i čuvanje podataka?

Svi podaci prikupljeni u okviru istraživanja (papirni i elektronski) moraju se tretirati kao poverljivi. Sve informacije koje istraživači prikupe tokom istraživanja neće biti deljeni sa drugim osobama bez izričitog dopuštenja ispitanika koji su učestvovali u istraživanju ili na način koji nije u skladu sa dogovorom koji je sklopljen između istraživača i ispitanika.

Svi prikupljeni podaci se moraju čuvati bar pet godina od dana kada je istraživanje/projekat prestalo ili od kada su objavljeni podaci, u zavisnosti od toga šta se prvo desi.  Ukoliko finansijeri, izdavačke kuće, zahtevaju drugačije, istraživači rade u skladu sa njihovim zahtevima.

Da li studenti moraju da traže dozvolu Etičke komisije za istraživanja koja rade u sklopu fakultetskih obaveza?

Ukoliko se radi o studentskom istraživanju koje se radi u sklopu faultetskih obaveza pod mentorstvom nastavnika sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (master rad, seminarski rad ili sl.), odobrenje EKOP nije uvek neophodno. Mentor/ka studenata snosi odgovornost za poštovanje etičkih standarda u istraživanju koje sprovode studenti.

Ukoliko istraživanje sadrži etički rizične elemente ili postoji ambicija da se istraživanje objavi u časopisu, istraživanje mora dobiti dozvolu EKOP.

Obaveza mentora je da pomogne svojim studentima u pripremi materijala za podnošenje prijave Etičkoj komisiji.

Šta treba da radim ako je moje istraživanje je već odobreno, ali je došlo do promena u proceduri istraživanja?

Ukoliko tokom vremena dođe do značajnih promena u dizajnu i procedurama istraživanja koje je prethodno odobreno, istraživači su dužni da ponovo traže saglasnost EKOP navodeći u formularu da se radi o modifikaciji prethodno odobrenog istraživanja. To podrazumeva ažuriranje formulara tako da odražavaju novo stanje u istraživačkom postupku. Nastavak istraživanja je moguć tek po dobijanju nove dozvole EKOP.

Ukoliko tokom trajanja projekta želite da pridružite nove istraživače i saradnike, takođe morate prijaviti modifikaciju istraživanja i dobiti dozvolu EKOP.

Ukoliko je potrebno da se trajanje istraživanja produži ili da se broj ispitanika poveća, potrebno je podneti zahtev za modifikovanje dozvole.

Kako mogu da dokažem da je moje istraživanje odobreno od strane EKOP?

Po odobravanju istraživanja, EKOP izdaje potvrdu na srpskom i engleskom jeziku kojom se potvrđuje da planirano istraživanje ispunjava etičke standarde psihološke struke.

Ukoliko postoji opravdani interes neke treće strane (npr. uredništva časopisa ili sl.) da utvrdi da li je određeno istraživanje odobreno od strane EKOP, ovo telo se može obratiti emailom na adresu eticka.komisija.psihologija@ff.uns.ac.rs. 

Da li se primarni podaci smeju deponovati u repozitorijume?

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija je usvojilo Platformu otvorene nauke koja se zasniva na principima otvorene nauke koje je usvojila Evropska komisija. Otvorena nauka se prvenstveno realizuje kroz otvoreni pristup publikacijama i otvoreni pristup primarnim podacima. Ukoliko ne postoje zakonske ili etičke prepreke, preporuka naučne zajednice i Ministarstva je da se primarni podaci učine dostupnim.

Ukoliko se istraživač odluči da primarne podatke deponuje u repozitorijum, neophodno je da obezbedi saglasnost ispitanika (u tekstu informišuće saglasnosti). Baze podataka deponovane u repozitorijume ne smeju da sadrže informacije na osnovu kojih je moguće identifikovati ispitanike. Podaci moraju da budu adekvatno anonimizovani i pripremljeni u skladu sa propisanim pravnim i etičkim smernicama.

Deponovane baze podataka ne smeju da sadrže direktne identifikatore: ime i prezime, email adresu, inicijale ispitanika, poštanski broj, fotografije, broj telefona, IP adrese, audio snimke, datume rođenja, podatke o rođacima, itd.

Deponovane baze smeju da sadrže indirektne identifikatore (demografske, biološke ili geografske podatke) ali tako da nije moguće identifikovati ispitanika.

Ukoliko planirate da primarne podatke deponujete u neki od repozitorijuma, molimo Vas da u prijavi istraživanja to i navedete.

Kakvi podaci se smatraju anonimizovanim?

Podaci se smatraju anonimizovanim ukoliko u Vašem istraživanju ne tražite od ispitanika da daju neki od podataka na osnovu kojih je ispitanika moguće identifikovati – npr. podaci na osnovu kojih je moguća direktna identifikacija ili kombinacija indirektnih ili kvazi-identifikatora na osnovu kojih se ispitanik može identifikovati.

Ako prilikom sprovođenja istraživanja vodite evidenciju o tome ko je učestvovao u istraživanju,  evidencija o učešću mora biti potpuno odvojena od baza podataka i takva da u njoj nema podataka na osnovu kojih bi ispitanik mogao da bude identifikovan u bazi sa istraživačkim podacima. Ovako prikazani podaci smatraju se anonimizovanim. Ako to nije neophodno, preporučljivo je da evidencija učešća ne bude javno dostupna.

Ukoliko u bazi podataka ispitanike vodite pod šifrom (koja nije sastavljena od indirektnih ili kvazi identifikatora), a u odvojenom javno dostupnom dokumentu je ona data uz lične podatke, podaci se NE MOGU smatrati anonimizovanim.