О одсеку

О одсеку
Одсек за српску књижевност, мењајући током година своје име, постоји од самог оснивања Филозофског факулета у Новом Саду, од 1954. године. Уз садашње, професори који су обележили богату историју овог Одсека били су, између осталих, Младен Лесковац, Иванка Јовановић, Бошко Новаковић, Сретен Марић, Драгиша Живковић, Светозар Петровић, Боривоје Маринковић, Милорад Живанчевић, Жарко Ружић, Милорад Павић, Божидар Ковачек, Павле Илић, Мирослав Егерић, Бранко Милановић, Петар Милосављевић, Јелка Ређеп, Радомир Ивановић, Јован Делић, Драшко Ређеп, Мирјана Д. Стефановић, Зоја Карановић, Гојко Тешић, те професори емеритуси Славко Гордић и Марија Клеут. Одсек годинама најближе сарађује са Матицом српском, која је из наших редова бирала уреднике Летописа, лексикона, едиција и своје председнике.

Студије и студенти
На основним академским студијама, уз звање дипломираног филолога србисте, студенти стичу знања из српске књижевности, од првих сачуваних писаних трагова до савременог доба. Такође, у ширем контексту, упознају се са основним токовима и репрезентативним делима јужнословенских, европских и светских књижевности, овладавајући при томе и основама лингвистичког образовања. Студенти стичу способност за самостални аналитичко-критички приступ појединим књижевним делима, те развијају вештину за преношење истих вештина и знања будућим властитим ученицима. Такође, оспособљавају се за самостални научно-истраживачки рад и усвајају технике научног писања. На мастер академским студијама, уз диплому мастер професора књижевности и језика (србисте), сва раније стечена знања студенти продубљују и проширују, сами креирајући свој профил стручности слободним одабиром понуђених курсева и теме мастер рада. На докторским студијама, студенти се на највишем нивоу оспособљавају за унапређивање и примену научних достигнућа, те кроз сложена методолошка истраживања и компетентну интерпретацију резултата и за будућу самосталну научну и стручну делатност. Могућност запослења након завршетка студија на Одсеку за српску књижевност није само ускостручна, јер свестраношћу и распоном стечених знања студенти србистике постају конкурентни на тржишту рада како у домену своје струке, тако и, што се на више практичних примера показало као тачно, у модерним културолошким, медијским, маркетиншким и менаџерским занимањима.

Научно-истраживачки рад
Током свог вишедеценијског постојања, Одсек за српску књижевност био је носилац и успешан реализатор више значајних научних пројеката. Многобројни зборници, појединачни научни радови, монографске публикације, докторски, магистарски и мастер радови произишли су из истраживања у оквиру ових пројеката. Пројекти реализовани у претходном периоду на Одсеку били су: Жанрови српске књижевности – порекло и поетика облика, под руководством проф. др Зоје Карановић; Синхронијско и дијахронијско изучавање врста у српској књижевности, под руководством прво проф. др Зоје Карановић, а затим проф. др Марије Клеут;  Фрушка гора у књижевности, под руководством проф. др Љиљане Пешикан Љуштановић. Тренутно, под патронатом Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и руководством проф. др Светлане Томин, која је на том послу наследила проф. др Горану Раичевић, на Одсеку за српску књижевност са успехом се реализује пројекат Аспекти идентитета и њихово обликовање у српској књижевности.

Међународна сарадња
Наставници и сарадници Одсека за српску књижевност били су лектори матерњег језика на иностраним универзитетима, гостујући професори у многим европским и ваневропским земљама и стипендисти значајних иностраних фондација, као што су нпр. Немачка служба за академску размену (ДААД), Фулбрајт програм, Немачка истраживачка фондација (ДФГ) и Сасакава фонд. Сваке године, наставници, сарадници и студенти Одсека учествују на бројним значајним научним скуповима и конференцијама националних или међународних референци у земљи и иностранству. Сваког семестра, у оквиру интернационалних програма студентске мобилности у којима учествује Филозофски факултет  у Новом Саду, у оквиру студентске размене на Одсек за српску књижевност долазе студенти србистике, југославистике и славистике из бројних европских земаља. Такође, нашим студентима омогућено је да проведу у оквиру истих програма део свога школовања и на партнерским универзитетима широм Европе, што све више њих чини, уз остварене одличне резултате.

Библиотека
Одсек за српску књижевност има семинарску библиотеку са више од 39000 каталошких јединица посебних и периодичних публикација. У семинарској библиотеци налази се више легата: легат академика Ђорђа Сп. Радојичића са 3711 публикација, у којем су значајне књиге, претежно за проучавање средњовековековне књижевности, фотографије и микрофилмови старих рукописа, као и корпус објављених и необјављених рукописа и комплетна преписка, затим легат Милете Јакшића са 55 публикација, као и садржајем пребогати легат проф. др Боривоја Маринковића. Најстарија књига која се чува у Библиотеци Филозофског факултета у Новом Саду је књига Марка Марулића Opera di Marco Marvlo Da Spalato, штампана у Венецији 1586. године. Семинарску библиотеку Одсека за српску књижевност користе и студенти осталих студијских група.