Отворени хуманистички семинар - асист. мср Јелена Бирманчевић: Афирмативне мере у области високог образовања намењене ромској националној мањини у Републици Србији

Филозофски факултет
Отворени хуманистички семинар

Четвртак, 28. март, 12ч
Свечана сала (114) Филозофског факултета

асист. мср Јелена Бирманчевић

Афирмативне мере у области
високог образовања намењене ромској
националној мањини у Републици Србији

Афирмативна акција (афирмативне, посебне, позитивне или мере позитивне дискриминације), од свог појављивања шездесетих година прошлог века у САД-у до данас, остаје сложени концепт без општеприхваћеног термина, позитивно-правне дефиниције и снажног теоријског упоришта. Контроверзни ставови о афирмативним мерама присутни су у научној, стручној, али и у општој јавности. Када су у питању афирмативне мере намењене Ромима/Ромкињама, чини се да кључна тачка неслагања произлази из тога што таргетирање почива на „дискриминаторном“ основу прављења разлике: на националној и етничкој припадности. Заговорници афирмативних мера такво прављење разлике оправдавају неоправданом искљученошћу ромске националне мањине из образовања, истичући да у условима неједнаких шанси за образовање, једино прављењем разлике могу бити омогућени једнаки исходи. Са друге стране, опоненти дате мере виде као дискриминишућу праксу која може продубити стигматизацију и стереотипизацију корисника/-ца, као и разлике унутар ромске популације, али и отворити простор за злоупотребе. Питања која остају углавном неадресирана кроз расправе, а која се намећу као централна тема дисертације су: које врсте афирмативних мера су доступне и на који начин помажу припадницима ромске националне мањине у високом образовању у Србији? Каква су искуства корисника/-ца и кључних актера у реализацији ових мера? Како се оне могу унапредити тако да се умањи шанса за њихове негативне импликације, односно унапреди њихова ефективност? Циљ овог рада је да обезбеди: системски преглед афирмативних мера у области високог образовања намењених ромској националној мањини у Републици Србији и информациону основу за њихово унапређење на основу анализе нормативно-институционалног оквира, искустава корисника/ца и кључних актера. За реализацију истраживања користиће се методе: анализа садржаја, фокус група и дубински интервју.

***

Јелена Бирманчевић је асистенткиња на Одсеку за социјални рад, на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду и студенткиња докторских академских студија социјалне политике и социјалног рада на свом матичном Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Звање мастер политиколошкиња стекла је одбраном мастер тезе: „Животни и радни услови неформалних сакупљача секундарних сировина“, на студијском програму Социјална политика на матичном факултету. Током мастер студија, на истом факултету, ангажована је као демонстратор-сарадник, а по упису докторских студија као истраживач-приправник. Њен досадашњи научно-истраживачки рад углавном се фокусирао на социјалну искљученост, друштвене неједнакости и рањиве друштвене групе, пре свега припаднике ромске националне мањине. У својој докторској дисертацији намерава да истражи афирмативне мере према припадницима ромске националне мањине у области високог образовања. Учестовала је на неколико научно-истраживачких и стручних пројеката, била је члан организационог одбора за две националне конференције, учествовала као организатор и учесник на неколико летњих школа, затим на бројним радионицама и семинарима, студијским посетама, форумима, националним и међународним конференцијама и објавила неколико чланака и приказа књига. Говори енглески и руски језик.