Говор проф. др Јасмине Грковић-Мејџор

Богато научно наслеђе академика Павла Ивића којим је задужио српску лингвистику и филологију обухвата и заснивање организованог научноистраживачког рада у области историје српског језика и етимолошких истраживања. Он је први у нас увидео потребу тимских пројектних истраживања у овим областима. У време када су друге словенске средине већ имале своје историјске граматике, издања и језичку обраду барем најважнијих споменика, етимолошке речнике, у српској средини овај посао био је остављен тек ретким појединцима.

Организован рад на историји српског (тада српскохрватског) језика под руководством професора Ивића започео је у Институту за лингвистику, основаном крајем 1969. године. Те године је на Катедри за јужнословенске језике Филозофског факултета у Новом Саду стасала и прва генерација постдипломаца, што сведочи о старању професора Ивића, али и раме уз раме с њим и професорке Милке Ивић, да се образује научноистраживачки подмладак. Године 1976. дошло је до интеграције Института са Катедром за јужнословенске језике и у новооснованом Институту за јужнословенске језике истраживање историје српског језика настављено у оквиру пројекта Историја српскохрватског народног и књижевног језика, којим је и у новим условима руководио Павле Ивић.

Врсни зналац, стасао у школи Александра Белића, професор Ивић осмислио је пројекат као свеобухватну историју српског језика, у оквиру које су се изучавали како књижевнојезички идиоми од почетака српске писмености до вуковског периода тако и историјска граматика српског језика. И као неодвојиви део историје српске писмености, графија, ортографија и палеографија српских споменика. Пројекат је био тематски подељен у три целине: а) истраживања српскословенског језика, б) истраживања народног језика, в) истраживања писмености предвуковске епохе и развој књижевног језика у деветнаестом столећу.

Велики део досадашњих проучавања историје српског језика урађен управо у оквирима овог пројекта, да поменем само неке од њих, Дечанске хрисовуље, Правопис српскохрватских ћирилских повеља и писама XII и XIII века (1981), Палеографски опис и правопис Дечанских хрисовуља (1982), Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског властелинства (1986), Прота Матија Ненадовић. Мемоари (1988), Језик Андрије Змајевића (1989), Језик Јована Хаџића (1989), Језик 'Псалтира' из штампарије Црнојевића (1993) и др. На пројекту су урађене и објављене чак четири докторске дисертације а кроз рад на њему образовало се неколико генерација историчара језика. Уз то, професор Ивић је непрестано подстицао млађе сараднике да резултате својих истраживања преточе у радове, охрабрујући нас својим сугестијама, које су увек показивале да с великом пажњом чита наше прилоге.

Ученици Павла Ивића на Одсеку за српски језик и лингвистику - они који су то и формално били али и они којима су његови радови и студије били научни путоказ - наставили су његовим путем. У новим циклусима настављен је рад на пројекту, овај пут насловљеном Историја српског језика, чији је финансијер Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије. У традицији протеклих деценија, на пројекту се негују нове генерације истраживача. Досад су на њему одбрањене две докторске дисертације и три магистарска рада, а у изради су четири докторске тезе. Објављен је велики број радова, књига, а сарадници на пројекту учествовали су на већем броју домаћих и међународних научних скупова.

Професор Ивић је био идејни творац и покретач и пројекта Етимолошки речник српског језика, који се одвија у оквиру Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ. Његовим залагањем 1982. године донета је одлука о заснивању овога пројекта, а рад је започео наредне године, да би до 1990. на њему радило шесторо сарадника. Један од његових приритета било је и усавршавање истраживача у иностранству и он је, захваљујући личним и професионалним везама са врхунским словенским етимолозима (Ф. Безлај, Ф. Славски, В. Бориш, О. Н. Трубачов), организовао одласке својих сарадника у водеће центре словенске етимологије. Радио је и на формирању одговарајуће библиотеке, а био је и њен први дародавац. Огледна свеска етимолошког речника појавила се 1998; у њој је, поред професора Ивића, учествовало још пет аутора. Нажалост, умро је 1999. године и није доживео прву свеску Речника, 2003. Његови сарадници наставили су посао и овога лета појавила се и 3. свеска речника.

Иако професор Ивић физички већ десет година није више са нама, он остаје заувек присутан својим завештањем. Изузетним научним легатом, којим се уписао златним словима не само у историју српске већ и словенске и светске лингвистике. Али и у дело преточеном визијом – да кроз тимски рад српска историјска лингвистика и филологија стану раме уз раме са постигнућима других славистичких средина.

проф. др Јасмина Грковић-Мејџор