Драган Станић

Драган Станић, редовни професор

Контакт
Кабинет: 315
Е-адреса: dragan.stanic@ff.uns.ac.rs

Завршио Филозофски факултет (Група за југословенске књижевности и српскохрватски језик) у Новом Саду. Магистрирао 1991. и докторирао 2003. на Филошком факултету у Београду. Радио као лектор на Мичигенском универзитету у Ен Арбору (САД) 1984-85, драматург на Драмском програму Радио Новог Сада 1986-1988, асистент на Филозофском факултету у Нишу 1988-1995. и секретар Матице српске 1995-2004. На Филозофском факултету у Новом Саду ради од 1997. године, а биран је у свим звањима од асистента до редовног професора. Главни и одговорни уредник Летописа матице српске (2004-2012), председник Уређивачког одбора Српске енциклопедије (од 2008) и председник Матице српске (од 2012). Пише поезију, есеје, критике, студије, драме и др. Добитник низа признања за поезију („Ђура Јакшић“, Змајева нгарада, „Бранко Ћопић“, „Раде Драинац“, Жичка хрисовуља, Грачаничка повеља, „Меша Селимовић“, Печат времена, Велика базјашка повеља, Златни крст кнеза Лазара и др.), а збирке песама изашле су му и на румунском, словачком, руском и грчком језику. Носилац је Вукове награде КПЗ Србије.

Наставни рад
Теорија књижевности: стилистика, версификација, генологије
Креативно писање поезије

Научно-истраживачки рад
Бави се теоријским и поетичким аспектима српске књижевности, поготово XX века. Проучава српско песништва од ране модерне (Ј.Дучић, В. Петковић Дис, М. Настасијевић, Р. Петровић, Р. Драинац и др.) до неоавангардног и постмодерног песништва (М. Павловић, М. Бећковић, М. Тодоровић, В. Р. Туцић, В. Деспотов и др.). Изучава српски роман и приповетку XX века (Д. Ћосић, Б. Петровић, А. Тишма, М. Павић, М. Данојлић и др.), као и критику и есејистику (Н. Милошевић, Д. Живковић, С. Марић и др.). Уз то се бави и културолошким аспектима српске књижевности, те питањима културног идентитета Срба од средњега века до наших дана. Изучава и версолошке проблеме српског песништва.

Библиографија (избор)
Ауторске књиге:
Легитимација за бескућнике. Српска неоавангардна поезија: поетички идентитет и разлике (1996); Лирска аура Јована Дучића (2009); Истрага предака: искушења колективног и индивидуалног опстанка (2018).

Приређене књиге:
о рецепцији Павићевих књижевних дела у свету -  Милорад Павић: Становник светске књижевности (2018); изабране песме Јована Дучића Пет кругова (1993), Лирски кругови (1998); роман Корени Добрице Ћосића (2004); зборници критичких радова о савременим песницима - са С. Гордићем: А. Вукадиновић, Ј. Христић, Д. Новаковић, М. Максимовић, З. Коцић и др; са Ђ. Деспићем: Д. Јовановић Данилов, Н. Деветак, С. Зубановић; Разговор о тајнама Бошка Петровића (2004; са С. Гордићем), Повратак миру Александра Тишме (2005; са С. Кољевићем и Ј. Делићем); Тако, а не иначе: споменица о 150-годишњици пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад (2016, са Ђ. Ђурићем), Косово и Метохија: јуче, данас, сутра (2018, са Ђ. Ђурићем) и др.