Govor doc. dr Vladimira Barovića na otvaranju izložbe

Dan slovenske pismenosti obeležava se u znak sećanja na datum kada su daleke 863. godine, braća Ćirilo i Metodije krenuli iz Carigrada za Moravsku da bi Slovenima doneli pismo, i time ih uveli u red naroda koje krasi ta značajna kulturološka tekovina. Značaj Ćirila i Metodija nije samo u tome što su doneli pismo slovenskim plemenima, već i svest da je njihov jezik dostojan da bude bogoslužbeni, uz latinski i grčki kao zvanične jezike zapadne i istočne crkve, koje su tada bile u zajednici. Njihova misija probudila je kod Slovena religijsku i kulturnu transformaciju, koja je kasnije dovela do stvaranja država, kulture, prosvete i civilizacijskog kontinuiteta koji traje do danas.

Svako društvo sa određenim kulturološkim, istorijskim i sociološkim potrebama ima želju da izučava medije koji su egzistirali u prošlosti, jer time od zaborava čuvadeo svoga identiteta i daje odgovore na složena egzistencijalna pitanja. Mediji,a posebno štampa kao najstariji oblik savremenih masovnih komunikacija, siguran su čuvar delića nekadašnjeg društvenog totaliteta,na osnovu koga se formira krupniji mozaik istorijske stvarnosti u prošlosti. Štampa za savremenu nauku predstavlja transcedentalni most koji čini sigurnu vezu sa problemima, strahovima, nadanjima i željama konzumenata informacija pre deset, pedeset ili sto godina. Izučavajući dnevne i periodične publikacije određenog naroda, društvene grupe, verske zajednice, interesne skupine ili posmatranog geografskog prostora,uz korišćenje adekvatne kritike i savremene naučne metodologije, moguće je u značajnoj meri sagledati sve one elemente koji iznose svedočanstva o načinu života, rada i razmišljanja pojedinaca kroz određene oblike medijske komunikacije koja se ogleda u raznim novinarskim žanrovima od feljtona, reportaže, izveštaja, svedo rubrike „pisma čitalaca“.  Mediji su odraz prošlosti ali su i preporuka za budućnost, u smislu tretiranja nekadašnjih iskustava i izvođenja zaključaka o prošlim nastojanjima da se stvara, piše i ostavlja kumulirano znanje.

Iako je i ranije bilo pokušaja da se pokrenu prve novine na srpskom jeziku, taj epohalni poduhvat uspeo je da realizuje Dimitrije Davidović 13. avgusta 1813. godine, kada na istorijsku scenu stupaju njegove „Novine serbske iz carstvujuščeg grada Viene“. To medijsko novorođenče označilo je ne samo nastajanje našeg novinarstva već je simbolički označilo i revoluciju, koja nije samo društvena kategorija već je to pre svega nacionalni, kulturni i prosvetni preporod u kome Davidovićeve novine imaju prvorazrednu ulogu. Kada je naš prvi ustavopisac prešao u Srbiju, tu je bio urednik „Novina serbskih“ zvaničnog lista kneževine, u kojima uz političke vesti, nalazimo i niz podataka, informacija i tekstova koji imaju ulogu da obrazuju i informišu čitaoce. Zlatana nit našeg novinarstva, od Davidovića preko Laze Kostića i Pere Todorovića, do Nušića i Crnjanskog, ide sve do naših dana i novinara poput Predraga Milojevića. Taj plamen koji je zapalio veliki narodni prosvetitelj, državnik, diplomata i novinar Dimitrije Davidović, do dana današnjeg gori i osvetljava put generacijama novinara koji tragaju za istinom.

U kontekstu borbe za kulturnu, socijalnu i nacionalnu emancipaciju osnovana je 1866. godine Ujedinjena omladina srpska kao organizacija intelektualaca i mislećih ljudi, koji su iznedrili moderne ideje narodnog preporoda, a kako bi ih širili ako ne putem novina, jedinog medija koji je u to vreme bio široko dostupan. Tako je nastala „Mlada Srbadija“ list u kojem su sarađivali i pisali korifeji srpskog narodnog pokreta od Svetozara Markovića, preko Svetozara Miletića, Vladimira Jovanovića i Laze Kostića. List je okupljao najumnije glavne narodnog pokreta koji je širio liberalne ideje, opirao se centralizmu i tlačenju manjinskih naroda u Austro-Ugarskoj monarhiji, a izlazio je od 1870. godine u Novom Sadu pod uredništvom Antonija Hadžića, da bi od sledeće godine prešao u Beograd gde je  do 1872. godine bio pod uredništvom Milana Kujundžića Aberdara. Iz podnaslova se može videti da se list bavio naukom, književnošću a od 1871. godine i javnim životom, čime se nagoveštava odlučnost uredništva da se posveti borbi za nacionalnu i kulturnu autonomiju. Kada je sa radom prestala Ujedinjena omladina srpska i list „Mlada Srbadija“ kao njeno čedo prestaje sa radom i dostojanstveno odlazi u hodnike medijske istorije.

Ime medija koji je imao značajnog uticaja na čitaoce, poneo je istoimeni list koji je pokrenuo 1876. godine Nikola Kapamadžija, a novine su štampane i izdavane u Beču u Štampariji jermenskog manastira Sajdla i Majera. U podnaslovu obnovljene „Mlade Srbadije“ stoji da je to „ilustrovani list, zabavni i poučni“ a taj medij koji izlazi tri puta mesečno već u prvom broju, od 1. januara 1876. godine na naslovnici objavljuje sliku Svetozara Miletića, i time pokazuje neskrivene simpatije prema narodnom pokretu. U listu se objavljuju pripovetke, pesme i priče, a u „Mladoj Srbadiji“ nalazimo zanimljive ilustracije koje za cilj imaju buđenje nacionalne svesti, i podsećanje čitalaca na slavnu prošlost. U listu pišu Stjepan Mitrov Ljubiša, Jovan Stefanović Vilovski, objavljuju se pesme Đure Jakšića, Miletićeva biografija, u nastavcima izlaze poučne priče o održavanju higijene („Higijensko-dijetetske beleške“).

Ono što je posebno zanimljivo u „Mladoj Srbadiji“ je senzibilitet uredništva za ženska pitanja, te je izlazio i modni prilog, koji dame savetuje o najnovijim modnim trendovima („Moda je čudna stvar. Ona je nekako nužno zlo; na nju se viče, a za nju se i otima“). U „Mladoj Srbadiji“ se pojavljuje i šaljiva strana koja je u skladu sa humorom vremena u kom list izlazi, za šta je dobar primer razgovor sudije i žene. U konverzaciji sudija kaže: „Kakav je povod uzeo vaš muž da vas tuče?“, a žena na to odgovara: „Ta nije uzeo povod gospodine, nego motoljagu“. Šaljiva strana je obilovala dobrim ilustracijama ispod kojih je ispisan humoristički tekst, postojao je i rebus, sve u funkciji zabave čitalaca. U novinama se objavljuju i oglasi među kojima je najviše poziva „na besedu s igrankom“, oglasa o prodaji muških i ženskih košulja, poziv na prodaju narodnog kalenadara, raznih knjiga i sl.

Možemo naglasiti da je list „Mlada Srbadija“ pokušaj nastavljanja razvoja nacionalne emancipacije kroz medije, u situaciji kada je predstojao rat za oslobođenje i stvaranje nezavisne srpske države. U tom kontekstu su česti tekstovi i slike koje govore o turskom nasilju, na naslovnici se objavljuju portreti uglednih kulturnih i nacionalnih radnika kao što je Vuk Karadžić, piše se o revoluciji iz 1848/9. godine. Iako je ovaj list kratko izlazio, treba naglasiti da je odigrao značajnu ulogu u prosvećivanju, kulturnoj emancipaciji i razvoju nacionalne svesti ne samo Srba u Austro-Ugarskoj, već i onih preko Save i Dunava, gde je list takođe imao pretplatnike. Iz navedenih razloga smatram da je „Mlada Srbadija“ reprezentativan medij, koji je prigodan za obeležavanje Dana slovenske pismenosti, kao dana kada obeležavamo ulazak slovenskih naroda u red onih koji se mogu pohvaliti pisanom kulturom i istorijom.
 
Vladimir Barović