Уводна реч - НОАМ ЧОМСКИ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Повод за  изложбу књига Ноам Чомски у српској култури је обележавање Дана Филозофског факултета, тј.  шездесет четврте година постојања. Изузетни лингвиста и критички мислилац оставио је траг у српској култури својим књигама и својим друштвеним ставовима.

У Узајамној библиографско-каталошкој  бази података Србије  наилазимо на велики број библиографских јединица, тачније 293 које су везане за кључну реч  Ноам Чомски. У тој грађи налази се велики број монографских публикација и есеја, научних и публицистичких чланака Ноама Чомског и аутора који су писали о њему и његовом раду. Области којима се бавио и којима се још бави су многобројне: лингвистика, психологија, психолингвистика, филозофија језика, политика, информационе технологије, образовање, идеологија, математика, светски хегемонизам, тероризам, нови светски поредак, политика...

Изложба је сачињена на основу електронског и лисног каталога Библиотеке Филозофског факултета и прати је Каталог од 60 библиографских јединица које се могу наћи у фондовима Библиотеке. Организоване су у три тематске групе, а у оквиру сваке од њих јединице су поређане абецедно.
Јединице су на енглеском, српском, немачком, чешком и румунском језику, мада су радови Чомског преведени на готово све језике.

Ноам Чомски привукао је пажњу још 1955. године књигом Синтаксичке структуре. Његови термини генеративна граматика, трансформациона граматика, урођено језичко знање, универзална граматика... постали су тежишне тачке једног правца у лингвистици. Паралелно са лингвистичким радом,  интелектуално се ангажује и критикује политичке и друштвене неправилности у Сједињеним Америчким Државама.  Међутим,  његова критика отишла је даЉе од граница америчког друштва, те отворено говори и пише о политичким кризама широм света.

Број изложених библиотечких јединица није велики, али Библиотека Филозофског факултета поседује сва дела без којих лингвистичка наука не може да се замисли, као и дела која су гласно, храбро и истинито изнела критичко поимање савремене демократије и новог светског поретка у другој половини 20. и почетком 21. века.

Инострани је члан је Српске академије наука и уметности у Одељењу друштвених наука.

Љиљана Матић