Уводна реч доц. др Николине Зобенице

Европа је богата језицима: само у Европској унији се користе 23 службена језика, а ту су и 60 језичких заједница, регионалних језика и језика мањина, као и језици којима говоре грађани из других европских земаља и са других континената. Како би скренули пажњу на језичко богатство Европе, Европска Унија и Савет Европе су 2001. године 26. септембар прогласили Европским даном језика и тим поводом се у читавој Европи организују бројне активности: изложбе, дечији програми, музичке игре, језички курсеви, радио и телевизијске емисије и конференције. Циљ свих ових културних дешавања јесте да се на њима слави језичка разноликост и побуди веће интересовање за учење страних језика.
Учење страних језика игра кључну улогу и у оквиру Лисабонске стратегије (2000-2010) која је имала за циљ да побољшањем образовања у Европској Унији утиче на раст привреде и повећање броја радних места у Европи. Према овој Стратегији, задатак образовних институција, између осталог, јесте и побољшање наставе страних језика, као и увођење обавезног учења два страна језика поред матерњег, како ради бољег споразумевања међу људима и заједницама у Европи, тако и ради веће конкурентности грађана на тржишту рада и бољих могућности њиховог запошљавања. Управо ове, 2012. године, биће објављени и резултати ове Стратегије.
Међу мноштвом језика у Европи немачки језик заузима друго место после енглеског. Као матерњи језик га користи највећи број говорника у Европи, чак 93 милиона, и он је службени језик у Немачкој, Аустрији, Лихтенштајну, Швајцарској и Луксембургу, као и у Јужном Тиролу у Италији и Источној Белгији. Исто тако, два милиона Немаца у Данској, Пољској, Словачкој, Мађарској, Румунији и Русији користе овај језик као матерњи. Као страни језик у Западној Европи заузима треће место, иза енглеског и француског, док је у Источној Европи други најчешћи језик који се учи у школама, одмах иза енглеског. У појединим земљама Европе, као што су Словенија, Словачка, Чешка, Пољска и Мађарска, чак од 50 до 70 одсто становника користи овај језик.
Постоји стара предрасуда да је немачки језик изузетно тежак за учење. Познат је текст чувеног америчког писца Марка Твена, „The Awful German Language“ (1880), којем се  није допала примедба чувара Хајделбершког замка да је његов немачки веома „редак“, чак „уникатан“ и да би желео да га дода свом музеју. Стога је Твен на хумористичко-сатиричан начин описао своје тешкоће са учењем овог језика, јер, наравно – језик је крив.
Данас се слика о немачком језику постепено мења. Немачки је постао језик који повезује људе различитих култура, из разних делова света, а постао је и језик идеја (Deutsch – Sprache der Ideen). Учење немачког језика може да буде не само веома занимљиво и забавно, већ је и корисно, јер отвара низ могућности:

• упознавање других земаља и култура, 
• комуникацију са великим бројем грађана Европске Уније,
• студирање у Немачкој, која нуди бројне стипендије,
• запослење у земљама немачког говорног подручја, али и у њиховим фирмама и фондацијама широм Европе и света.

У Србији се немачки користи и као матерњи и као страни језик. Иако су Немци (подунавске Швабе) пре Другог светског рата чинили више од двадесет одсто становништва у Војводини, данас их је мање од један одсто (3 154 у Војводини, нешто више од 700 у централној Србији). Немачки је био први страни језик који се учио у Србији већ 1808. године и  током целог 19. века је задржао место првог страног језика, да би га после Првог светског рата одменио француски. После Другог светског рата је немачки забрањен, али већ 1948. године се поново вратио у школе, да би данас у централној Србији заузимао четврто, а у Војводини друго место (после енглеског) међу страним језицима.
Немачки се као страни језик у Србији учи у основним, средњим и приватним школама, као и на универзитетима. Студира се на Одсецима за германистику у Београду, Новом Саду и Крагујевцу. На Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду немачки језик и књижевност се студирају већ 58 година. Током студија млади људи имају прилику не само да се добро упознају са немачким језиком, књижевношћу и културом, већ и да учествују на разним семинарима и радионицама у земљи и иностранству, да добију стипендије за студирање у Немачкој и Аустрији, као и да се запосле у тим земљама након успешног завршетка студија. После завршених мастер студија студенти стичу звање професора немачког језика и књижевности и предају у основним, средњим и приватним школама, а на мастеру за превођење у оквиру ТЕМПУС пројекта који финансира Европска комисија студенти ће имати и прилику да се обучавају за стручне и конференцијске преводиоце немачког језика, изузетно тражен профил у Европској унији.
Из свих ових разлога користимо ову прилику да изложбом књига Немачки језик – Пут ка Европи обележимо Европски дан језика и промовишемо учење немачког језика као један од путева ка Европи.

Доц. др Николина Зобеница                                                                              Блажан Стјепановић,
Заменик шефа Одсека за германистику                           Виши библиотекар Семинарске библиотеке Одсека за германистику