Бранко Бешлин

Бранко Бешлин, редовни професор

Контакт
Кабинет 349
Број телефона: 021/ 485 3860
Е-адреса beslin@ff.uns.ac.rs

Биографија
Рођен 1960. у Кикинди. Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Н. Саду (1985); магистрирао на Филозофском факултету у Београду (1996); докторирао на Филозофском факултету у Н. Саду (2003).  Држао је вежбе на предметима Методологија историјске науке, Увод у историјске студије, Општа историја новог века (1990-2003) и наставу из Ране модерне историје Европе од 2003. године. Предавао је на Економском (2005-2017) и Природно-математичком факултету и Центру за европске студије универзитета у Н. Саду.

Био је председник управног одбора Архива града Новог Сада (1996-2000), председник Савета Филозофског факултета (2010-2012), члан стручног већа за друштвене науке Универзитета у Н. Саду, председник управног одбора Института за новију историју Србије (2019-). У Матици српској је члан управног одбора (1995-) и потпредседник (2012-) а био је управник Рукописног одељења (1999-2008) и секретар Лексикографског одељења (2008-2012).

Био је главни уредник часописа Истраживања (2004-2009). У вишетомном лексикографском издању Српски биографски речник био је прво уредник за раздобље 1918-1941. а од 2012. је главни уредник.

Наставни рад
Рана модерна историја Европе (16. век)
Рана модерна историја Европе (17-18. век)
Историја Северне Америке у раном колонијалном добу (17.век)
Међународни односи у Европи 1714-1763.
Евгеније Савојски и његово доба

Научно-истраживачки рад
Учествовао је на пројекатима чији су носиоци били САНУ, Матица српска и Филозофски  факултет  као и на пројекту Европске уније CLIOHRESNET. Бави се историјом раног новог века, историјом Подунавских Шваба, историјом идеја и лексикографијом.

 Библиографија (избор)

  1. Branko Bešlin, Vesnik tragedije Nemačka štampa u Vojvodini 1933-1941. godine, Novi Sad, Platoneum-Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2001, 263 str.
  2. Nikola Gaćeša (ur), Istorija bankarstva u Vojvodini, Novi Sad, Matica srpska, 2002, 863. str. (koautor)
  3. Evropski uticaji na srpski liberalizam u XIX veku, Novi Sad, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2005, 943 str.
  4. Donka Stančić, Miloš Arsić, Branko Bešlin, Slobodanka Babić, Jasmina Jakšić, Predrag Medović, Olga Mikić, Aleksandar Kadijević, Umetnička topografija Novog Sada, Novi Sad 2013, 858. str                             
  5. Evgenije Savojski i njegovo doba, Novi Sad, Matica srpska, 2014, 655. str.
  6. Nemci u Vojvodini1918-1941. godine, Tokovi Istorije, 1-4, Beograd, 1999, 207-240.
  7. The Baroque Form of «Sweet Orthodoxy. The Church and Transfromation of Serbian Society After the Great Migration of 1690. u: Kirchen als Integrationsfaktor für die Migranten im Südosten der Habsburgermonarchie im 18. Jahrhundert, Lit Verlag, Berlin-Münster-Wien-Zürich-London  2010. 50-70.
  8. Stephen Jacobson, Andres Andersen, Branko Beslin, Wolfgang Göderle, Zoltan Györe, Mario Muigg, What is a Region? Regions in European History, in: Layers of Power: Societies and Institutions in Europe, Pisa University Press, Pisa 2010, 95-151.
  9. „Herojsko doba“ – Kolonizacija u 18. veku kao motiv u književnom i likovnom stvaralaštvu Podunavskih Švaba, Književna istorija, 146. Beograd, 2012.
  10. “Srpski narod i istočno pitanje“ Vladimira Jovanovića kao jedan od teorijskih obrazaca srpskog liberalizma 60-ih i 70-ih godina 19. veka, Glas SANU CDXX, Odeljenje istorijskih nauka, knjiga 16, Beograd 2012, 277-293.  

Комплетна библиографија (пдф)

Врх стране