Горана Раичевић

Горана Раичевић, редовни професор

Контакт
Кабинет: 319
Е-адреса goranaraicevic@ff.uns.ac.rs

Биографија
Рођена у Новом Саду као Горана Кркљуш. Филозофски  факултет, Одсек за српску и југословенске књижевности завршила у Новом Саду, а звање магистра књижевних наука стекла на Филолошком факултету у Београду 1992. Од 1991. до 1999. запослена у Матици српској као редактор на пројекту Српски биографски речник. На Катедри за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду ради од 1999, прво као асистент, а затим и као доцент на предмету Српска књижевност 20. века. Од 2010. као ванредни, а од 2015. професор држи курсеве о књижевности српске модерне, о поетикама Милоша Црњанског и Иве Андрића, о савременим књижевним теоријама...

Наставни рад
Књижевност српске модерне
Књижевност српске авангарде
Поетика Милоша Црњанског
Поетика Иве Андрића
Колективно и индивидуално у српској књижевности 20. века
Савремене књижевне теориије (мастер)
О есеју (докторске студије)

Научно-истраживачки рад
Научни пројекти: Жанрови у српској књижевности – порекло и поетика облика (2000-2005); Синхронијско и дијахронијско изучавање врста у српској књижевности (2006-2010); Теоријско-историјски преглед терминологије компаративне књижевности код Срба (2006-2010); Аспекти идентитета и њихово обликовање у српској књижевности (2010-) Истраживања су фокусирана на теме и мотиве српске књижевности двадесетог века, на прва два таласа модернизма (модерна и авангарда). Поетика песника, критичара и прозних писаца осветљава се са становишта о јединству периода условљеном заједничким импресионистичким доживљајем света. Промена тог доживљаја и перцепције стварности после Првог светског рата, те јачање колективистичких импулса, истражује се у међуратном периоду, тако што се авангарда не схвата искључиво као побуна, негација, експеримент и ексцес, већ као веровање у књижевност као кључни фактор и покретач промене човека и света. Дело писаца израслих из авангардне поетике Милоша Црњанског и Иве Андрића проучава се систематично, свеобухватно, са различитих аспеката и у дијалогу са старијим и новим тумачењима. Однос индивидуално-колективно и његово очитовање у књижевности посматра се са становишта доминације мотива ероса и жртве.

 Библиографија (избор)

  1. „Ерос и жртва у српској модерни: колективистички и индивидуалистички принцип у делу Милана Ракића и Борисава Станковића, Актуелност традиције: зборник у част Марији Клеут. (Уредиле Светлана Томин, Љиљана Пешикан-Љуштановић, Наташа Половина.) Нови Сад: Филозофски факултет, 2014 497-515. ISBN 978-86-6065-186-2
  2. „Милош Црнянский о русских и о России“ (Превод на руски Л.К.Гаврюшиной), Россия и русский человек в восприятии слављанских народов, Институт славяноведения РАН – Центр книги Рудомиино, Москва 2014, 511-525   ISBN 978-5-000870-31-0  
  3. „Велики рат и српска авангарда“, Научни састанак слависта у Вукове дане: Први светски рат и српска књижевност, 44/2, Београд 2015, 263-274.   ISBN 978=86-6153-292-4  
  4. „У ћелији 115: Иво Андрић, Нико Бартуловић, Оскар Тартаља...“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. LXIII, 2015/1, 151-169, ISBN 0543-1220
  5. „Јован Скерлић између индивидуализма и колективизма“, Први светски рат – зборник радова (ур. С. Владушић и Ђ. Ђурић), Матица српска – Нови Сад 2015, 25-33. ISBN 978-86-7946-150-6
  6. „Шантићева родољубива поезија и југословенска идеја (Алекса Шантић и Милош Црњански)“, Песничке теме и поетички модели Алексе Шантића (зборник радова), Београд-Требиње: Институт за књижевност и уметност – Дучићеве вечери поезије 2017, 131-171.
  7. „Језик, биће, идеологија: есејистички дискурс Радомира Константиновића о поезији српске модерне“, Научни састанак слависта у Вукове дане 46/2, Есеј, есејисти и есејизација у српској књижевности, МСЦ Београд 2017, 213-222.
  8. „Мостови или острва: шта је Андрић мислио о дипломатама“, Мост у књижевности, историји и кинематографији: зборник радова. Андрићград 2017, 205-226. https://doi.org/10.18485/ai_most.2017.ch11
  9. Зборник Матице српске за књижевност и језик,2017, књ. 65, св. 2, 359-389.
  10. „У потрази за професором Норгесом: Летовање на југу Иве Андрића“, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XLII/1, 411-425 ISSN 0374/0730

Комплетна библиографија (пдф)

Врх стране