Наташа Драгин

Наташа Драгин, редовни професор

Контакт
Кабинет: 329/III
Број телефона: 021/459-275
Е-адреса: draginnatasa@ff.uns.ac.rs

Биографија
Рођена 1970. године у Новом Саду, а на Филозофском факултету ради од 1995. године.  Дипломирала на Катедри за јужнословенске језике Филозофског факултета у Новом Саду 1993. године, а магистарски рад одбранила 1998. на Филолошком факултету у Београду. Докторирала 2005. године на Филозофском факултету у Новом Саду, где је бирана у звање доцента (2006), ванредног (2011) и редовног професора (2016). Учествовала на већем броју научних скупова у земљи и иностранству (Београд, Темишвар, Пловдив, Херцег Нови, Подгорица, Опатија, Вишеград). Сарадник на пројектима Историја српског језика и Речник српског језика од XII до XVIII века.

Наставни рад
Старословенски језик с основама српскословенске писмености (ОАС, Српска књижевност и језик)
Старословенски језик 1 (ОАС, Руски језик и књижевност)
Старословенски језик 2 (ОАС, Руски језик и књижевност)
Српскословенско доба: водич кроз споменике писмености (МАС, Српска филологија: српски језик и књижевност)
Методологија проучавања српскословенске писмености (ДАС)

Научно-истраживачки рад
Области интересовања: палеославистика, историја српског језика, српска средњовековна писменост и историјска лексикологија. Када је реч о српском писаном наслеђу, у фокусу пажње су оригинални и преведени извори различитог садржаја и намене, настали од XII до XVIII века, с намером да се анализом различитих језичких нивоа на што свестранији начин осветле жанровска и функционалностилска раслојеност српскословенског језика. Испитује се однос књижевног језика и језика књижевности у средњем веку, као и степен и врсте међусобног прожимања књижевног и народног идиома у условима хомогене диглосије, својствене ареалу Slavia orthodoxa. У лексиколошким проучавањима укршта се дијахронијски и синхронијски приступ са циљем да се укаже на континуитет црквенословенске писане традиције и њених књижевних, културних и духовних образаца од старословенске епохе до наших дана.

Библиографија (избор)
- Фонетске и морфолошке одлике Седмичног октоиха с Акатистом пресветој Богородици из XVII века. Вера Јерковић (ред.). Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске, књига VII, Акатисти, стихологије, богородичници, Нови Сад: Библиотека Матице српске 1999, 189–218.
- О језику Надгробне речи деспоту Ђурђу Бранковићу. Јужнословенски филолог LVI/1–2 (2000): 379–386.
- Језик Теодосијевог Житија светог Саве у препису монаха Марка из XIV века. Нови Сад: Тиски цвет, 2007.   
- Лексеме мотивисане именицом Бог у омилијама св. Николаја Српског (синхроно-дијахрони приступ) (Међународни научни скуп Међукултурни дијалози. Пола века темишварске славистике, Темишвар, 2–4. новембра 2007). Probleme de filologie slavă XV (2007): 521–532. 
- Земљораднички закон у хиландарском рукопису из XV века. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LIV/2 (2011): 71–90.         
- Споменици српскословенске писмености: језик и текстологија. Нови Сад: Тиски цвет, 2013.
- Акатист Светом апостолу и првомученику Стефану зографа Лонгина (текст и коментари). Зборник Матице српске за књижевност и језик 61/2 (2013): 313–346.
- Страни називи биљака у списима старословенског канона. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LVII/2 (2014): 13–38.
- Узуси српске средњовековне писмености у ћирилским натписима Босне и Хума. Зорица Никитовић (ур.). Српско писано насљеђе и историја средњовјековне Босне и Хума. Бања Лука: Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет; Источно Сарајево: Филозофски факултет, 2018, 61–82.
- Сложенице у Кратком опису Зете и Црне Горе (1774): једно међуредакцијско поређење. Јелица Стојановић (ур.). Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе. Српски језик и књижевност данас. Зборник радова са Другог међународног научног скупа одржаног у Подгорици, 26–28. маја 2017. године. Подгорица: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори; Нови Сад: Матица српска; Бања Лука: Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, 2019, 485–503.

Комплетна библиографија (пдф)