ОХС: доц. др Горан Рујевић - ЧЕМУ СВИ ТИ СИЛОГИЗМИ?
Време | 07. новембар 2024. 12:00 |
---|
Филозофски факултет
Отворени хуманистички семинар
Четвртак, 07. новембар, 12ч
Свечана сала (114) Филозофског факултета
доц. др Горан Рујевић
Одсек за филозофију
ЧЕМУ СВИ ТИ СИЛОГИЗМИ?
Категорички силогизми спадају међу најпоузданије обрасце резоновања који нам стоје на располагању. Ако их употребимо на ваљан начин и применимо на истините премисе, закључни резултати које из њих добијамо ће бити без изузетка истинити и често врло информативни. Нажалост, чини се да у свакодневици ретко када имамо прилике да употребимо категоричке силогизме јер уобичајене ситуације резоновања и аргументовања умеју да буду посве другачије од идеализованих и изолованих силогизама какве познајемо из уџбеника. Класична теоријска анализа функционисања категоричких силогизама нам не пружа пуно помоћи по овом питању зато што је и сама веома компликована и нетранспарентна: двадесет и четири модуса категоричких силогизама су распоређени у четири фигуре, при чему те фигуре имају неједнаке бројеве „јаких” и „слабих” модуса, а начелна правила која важе за сваку фигуру изгледају готово арбитрарно и међусобно неповезано. Нимало не чуди то што је класична силогистика често критикована као јалова, а поготово оштар у таквој критици је био Имануел Кант који је та учења називао „лажним суптилностима.”
У овом предавању покушаћемо да понудимо кључ за лакше разумевање и свакодневну примену категоричких силогизама. Кроз повезивање силогистичких образаца са појмовима нужног и довољног услова, постаће јасније да четири традиционалне фигуре категоричких силогизама могу да нађу своју примену у следећим ситуацијама: када желимо да покажемо да одређени критеријум јесте или није задовољен, када желимо да нагласимо да је одређени критеријум задовољен на минималан начин и када желимо да одређене случајеве задовољених или незадовољених критеријума размотримо из алтернативних перспектива.
***
Горан Рујевић је доцент на Одсеку за филозофију Филозофског факултета у Новом Саду, где је 2019. године одбранио докторску дисертацију о филозофији науке у делу Имануела Канта. У жижи његових интересовања се налазе питања теорије аргументације и филозофије природних наука. Такође се бави превођењем филозофске литературе са енглеског и немачког језика.