OHS: doc. dr Goran Rujević - ČEMU SVI TI SILOGIZMI?

Filozofski fakultet
Otvoreni humanistički seminar

Četvrtak, 07. novembar, 12č
Svečana sala (114) Filozofskog fakulteta

doc. dr Goran Rujević
Odsek za filozofiju

ČEMU SVI TI SILOGIZMI?

Kategorički silogizmi spadaju među najpouzdanije obrasce rezonovanja koji nam stoje na raspolaganju. Ako ih upotrebimo na valjan način i primenimo na istinite premise, zaključni rezultati koje iz njih dobijamo će biti bez izuzetka istiniti i često vrlo informativni. Nažalost, čini se da u svakodnevici retko kada imamo prilike da upotrebimo kategoričke silogizme jer uobičajene situacije rezonovanja i argumentovanja umeju da budu posve drugačije od idealizovanih i izolovanih silogizama kakve poznajemo iz udžbenika. Klasična teorijska analiza funkcionisanja kategoričkih silogizama nam ne pruža puno pomoći po ovom pitanju zato što je i sama veoma komplikovana i netransparentna: dvadeset i četiri modusa kategoričkih silogizama su raspoređeni u četiri figure, pri čemu te figure imaju nejednake brojeve „jakih” i „slabih” modusa, a načelna pravila koja važe za svaku figuru izgledaju gotovo arbitrarno i međusobno nepovezano. Nimalo ne čudi to što je klasična silogistika često kritikovana kao jalova, a pogotovo oštar u takvoj kritici je bio Imanuel Kant koji je ta učenja nazivao „lažnim suptilnostima.”

U ovom predavanju pokušaćemo da ponudimo ključ za lakše razumevanje i svakodnevnu primenu kategoričkih silogizama. Kroz povezivanje silogističkih obrazaca sa pojmovima nužnog i dovoljnog uslova, postaće jasnije da četiri tradicionalne figure kategoričkih silogizama mogu da nađu svoju primenu u sledećim situacijama: kada želimo da pokažemo da određeni kriterijum jeste ili nije zadovoljen, kada želimo da naglasimo da je određeni kriterijum zadovoljen na minimalan način i kada želimo da određene slučajeve zadovoljenih ili nezadovoljenih kriterijuma razmotrimo iz alternativnih perspektiva.

***

Goran Rujević je docent na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je 2019. godine odbranio doktorsku disertaciju o filozofiji nauke u delu Imanuela Kanta. U žiži njegovih interesovanja se nalaze pitanja teorije argumentacije i filozofije prirodnih nauka. Takođe se bavi prevođenjem filozofske literature sa engleskog i nemačkog jezika.