Španski jezik, književnost i kultura

STUDIJSKI PROGRAM: Jezik, književnost i kultura

Modul: Španski jezik, književnost i kultura
Naziv diplome: diplomirani filolog – španski jezik, književnost i kultura

I Prijemni ispit

Prijemni ispit za upis na studijski program Španski jezik, književnost i kultura obuhvata proveru znanja iz maternjeg jezika (srpski, mađarski, slovački, rusinski, rumunski) ili španskog jezika (nivo A1.2). Ispit se sastoji iz pismenog dela, koji traje ukupno 90 minuta. Na pismenom delu ispita kandidat može da osvoji do 60 bodova.

Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu je sto (100).

Kandidat može da ima maksimalno četrdeset bodova (40) na osnovu uspeha u srednjoj školi, a ukupan broj bodova osvojen na testu iz odabranog predmeta može biti šezdeset (60):

Kandidat bira da li će polagati test iz španskog jezika ili test iz maternjeg jezika (srpski, mađarski, slovački, rusinski, rumunski).

Test iz španskog jezika:
- maksimalan broj bodova može biti šezdeset (60)

Test se sastoji iz četiri dela:
a) razumevanje pročitanog teksta (10 bodova):
Kandidati čitaju tekst na španskom jeziku nakon čega odgovaraju na ponuđena pitanja zaokruživanjem tačnih odgovora.
b) pismeno izražavanje (15 bodova)
Kandidati pišu kraći sastav od 60 do 90 reči na jednu od tri ponuđene teme (svakodnevne navike, ishrana, porodica, opis grada, opis putovanja, pisanje razglednice i sl.).
v) leksička kompetencija (15 bodova)
Osnovna leksika se odnosi na sledeće oblasti: svakodnevni život (hrana, piće, svakodnevne radnje i dr.), fizički i karakterni opis porodice, sebe i drugih, opis kuće (nameštaj, delovi kuće) i javnih mesta (restorani, picerije, kafići, radnje, tržni centri, bioskopi, hoteli, pošta, banka, policija, bolnica), posao i zanimanja (profesije, radna mesta), zabave, proslave i praznici, sport i sportske aktivnosti vreme u hronološkom smislu (imena meseci, dana u nedelji, datum), vreme u atmosferskom smislu (kiša, sneg, oblaci, lepo i loše vreme).
g) gramatička kompetencija (20 bodova)
Provera poznavanja sledećih celina: određeni i neodređeni član, imenice, zamenice (lične, povratne, relativne, upitne, prisvojne, pokazne), brojevi do 1000, pridevi (prisvojni, pokazni, komparacija prideva), predlozi, glagoli, glagolske perifraze sa infinitivom (tener que; hay que, ir a), glagolska vremena: presente de indicativo, préterito pefrecto.

Neophodan nivo poznavanja španskog jezika koji kandidati treba da pokažu na testu je A1.2 prema Zajedničkom evropskom referentnom okviru za jezike (Tabela za samoprocenu: https://europass.rs/wp-content/uploads/2018/09/EuropassLangSkillsGrid-SRlat.docx.pdf).

Test iz maternjeg jezika
- maksimalan broj bodova može biti šezdeset (60)

Srpski jezik
Test sadrži pitanja iz srpskog jezika, iz sledećih oblasti:
– pravopis (veliko slovo, spojeno i odvojeno pisanje reči, interpunkcija i skraćenice);
– prozodija (priroda akcenta i pravila akcentovanja reči u srpskom jeziku);
– glasovne alternacije (jednačenje suglasnika po zvučnosti, jednačenje po mestu izgovora, palatalizacija i sibilarizacija, jotovanje, nepostojano A, alternacija L/O, disimilacija i gubljenje suglasnika);
– vrste reči (prema promenljivosti) i njihova kategorijalna obeležja: imenice (rod, broj i padež), zamenice (imeničke i pridevske zamenice, promena, podela zamenica prema značenju), pridevi (rod, broj, padež i komparacija, duži i kraći oblici prideva), brojevi (promenljivost/nepromenljivost i podela brojeva), glagoli (kategorije lica, vida, roda, vremena, stanja i načina; lični i nelični gl. oblici), nepromenljive vrste reči (prilozi, predlozi, veznici, uzvici i rečce);
– tvorba reči (sufiksacija, prefiksacija i slaganje);
– leksikologija (značenje reči i polisemija, metafora i metonimija; sinonimija, antonimija i homonimija; sastav leksike srpskog jezika: pozajmljenice, istoricizmi, arhaizmi, neologizmi, dijalektizmi, termini);
– sintaksa (sintaksičke jedinice – reči, sintagme [nezavisne i zavisne; imeničke, pridevske, priloške i glagolske], rečenice);
– sintaksa proste rečenice(subjekat [gramatički i logički]; predikat [glagolski, imenski kopulativni, priloški kopulativni, predikat sa semikopulativnim glagolom, složeni]; objekat [direktni i indirektni / pravi i nepravi]; priloške odredbe [za mesto, vreme, način, uzrok itd.]; atribut, apozicija, atributiv i apozitiv; bezlična rečenica i pasivna rečenica);
– sintaksa složene rečenice (naporednosložena rečenica: sastavne, rastavne, suprotne rečenice; zavisnosložena rečenica: izrične, odnosne, vremenske, uzročne, uslovne, dopusne, namerne, poredbene, posledične rečenice).

Mađarski jezik
Anyanyelvi írásbeli teszt – legföljebb hatvan (60) pont érhető el.
A teszt az anyanyelvi ismeretekkel kapcsolatos kérdésekből áll, éspedig az alábbi tárgykörökből:
– helyesíás (nagy kezdőbetű, egybeírás és különírás, központozás, rövidítések);
– mássalhangzó-változások (hasonulás, összeolvadás, rövidülés, kiesés);
– szófajok: igék, névszók (főnév, főnévi igenév, melléknév, melléknévi igenév, számnév, névmás), határozószók (valóságos határozószók, határozói igenév, módosítószók, igekötők), viszonyszók (névelő, névutó, kötőszó, indulatszó);
– szóalkotási módok (szóképzés, összetett szavak, ikerítés, rövidítés, mozaikszavak, szóvegyülés);
- szótan (a szókincs, szókölcsönzés, archaizmusok, neologizmusok, tájszavak, terminológia) ;
- jelentéstan (egyjelentésű szavak, poliszémia, metafora, szinonima, antonima, jelentésátvitel, jelentésszűkítés);
- az egyszerű mondat: alany, állítmány, tárgy, határozó, jelző;
- az összetett mondat: mellérendelt mondatok – kapcsolatos, választó, ellentétes, magyarázó, következtető; alárendelt mondatok – alanyi, állítmányi, tárgyi, határozói, jelzői; sajátos mellékmondatok: megengedő, hasonlító, feltételes, következményes.

II Priprema za prijemni ispit

Odsek za italijanske i iberoameričke studije nekoliko puta godišnje organizuje Dane otvorenih vrata tokom kojih predstavlja svoj studijski program i pruža sve neophodne informacije zainteresovanim budućim studentima. Odsek takođe organizuje konsultativne razgovore sa kandidatima zainteresovanim za upis prema unapred istaknutim terminima.

Termini održavanja Dana otvorenih vrata, kao i konsultativnih razgovora sa profesorima objavljuju se na sajtu Filozofskog fakulteta kao i na društvenim mrežama.

Preporučena literatura za pripremu za prijemni ispit na Odseku za italijanske i iberoameričke studije:

1. Test iz španskog jezika obuhvata pitanja iz osnovnoškolskog ili srednjoškolskog gradiva.
- Rajić, Jelena, Marcos Blanco, Hugo. (2009). Gramática de la lengua española para serbiohablantes con ejercicios. Beograd: Zavodzaudžbenike.
- VV.AA. (2011). Gramática básica del estudiante de español. Edición revisada y ampliada. Madrid: Difusión.
- Díaz Rodríguez, Lourdes, Yagüe Barredo Agustín. (2019). Papeles. Gramática del español como lengua extranjera. Nivel A1-A2. Ediciones MarcoELE. https://gramaticas.marcoele.com/papeles/
- Valožić, Luiza. (2018). Rečnik špansko-srpski; srpsko-španski. Beograd: Zavod za udžbenike.

Bilo koji udžbenik za španski kao strani  jezik (nivo A1.2).

2. Test iz maternjeg jezika obuhvata pitanja iz srednjoškolskog gradiva (gimnazija i srednja stručna škola).

Srpski jezik
– Pravopis srpskog jezika. Matica srpska, Novi Sad, 2010.
– Stanojčić, Živojin i Ljubomir Popović, Gramatika srpskog jezika – Udžbenik za I, II, III i IV razred srednje škole. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2011.
– Normativna gramatika srpskog jezika, Matica srpska, Novi Sad, 2013.

Mađarski jezik
- Papp György–Pató Imre–Vajda József, Magyar nyelv és a kifejezőkészség fejlesztése a középiskolák I–IV. osztálya számára. Zavod za udžbenike, Belgrád, 2013.

Rumunski jezik
-Metea, Alexandru (2008). Limba română actuală. Deva: Ed. Emia.
-Popescu, Ștefania (2008). Gramatica practică a limbii române cu o culegere de exerciții. București: Ed. Orizonturi.
-Udžbenici za gimnazije opšteg ili društveno-jezičkog smera, I – IV razred

Rusinski jezik
- Ramač, Ю. (2002). Ґramatika ruskogo яzika za I,II,III u IV klasu ґimnaziї. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beoґrad.

Slovački jezik
- Myjavcová, Mária (2005). Slovenský jazyk a kultúra vyjadrovania pre 1. ročník gymnázia, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
- Myjavcová, Mária (2006). Slovenský jazyk a kultúra vyjadrovania pre 2. ročník gymnázia, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
- Myjavcová, Mária (2009). Slovenský jazyk a kultúra vyjadrovania pre 3. a 4. ročník gymnázia, Zavod za udžbenike, Beograd.

Za sve dodatne informacije možete pisati na adresu italo.iberoamericano@ff.uns.ac.rs