IN MEMORIAM
MILORAD RADOVANOVIĆ

(1947‒2020)

     U Novom Sadu je 10. juna preminuo akademik Milorad Radovanović, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u penziji. Rođen je u Beogradu. Diplomirao je na Odseku za južnoslovenske jezike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1976. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu zaposlio se 1970, a najviše zvanje stekao je 1986. Držao je kurseve iz Uvoda u lingvistiku, Opšte lingvistike, Sintakse i semantike, Sociolingvistike i Retorike sa stilistikom. Kao gostujući profesor predavao je na evropskim i američkim univerzitetima i u Japanu. Za dopisnog člana SANU izabran je 2003, a za redovnog 2012. godine.

     Bio je član Izvršnog odbora Ogranka SANU u Novom Sadu, predsednik više komisija Ogranka SANU i predsednik Odbora SANU za savremeni  srpski jezik u svetlu savremenih  lingvističkih teorija. Svojim radom doprinosio je ugledu Matice srpske, kao njen stalni član-saradnik, član njenog Upravnog odbora i Odbora Odeljenja za književnost i jezik. Predstavljao je srpsku lingvistiku u Komisiji za sociolingvistiku, Komisiji za gramatičku strukturu i Komisiji za standardne jezike Međunarodnog komiteta slavista, bio član Lingvističkog društva Amerike i Lingvističkog društva Evrope.

     Učestvovao je po pozivu na brojnim međunarodnim konferencijama širom sveta, objavljivao u inostranim časopisima, enciklopedijama, antologijama i zbornicima. Bio je član Uredništva više uglednih časopisa i edicija u zemlji i inostranstvu, član Stručne redakcije za lingvistiku i filologiju Srpske enciklopedije, redaktor izdanja Celokupna dela Pavla Ivića, predsednik Uređivačkog odbora biblioteke Studije o Srbima. Iz njegove bogate bibliografije izdvajamo knjige Imenica u funkciji kondenzatora (1978), Sociolingvistika (1979; 1986; 2003), Spisi iz sintakse i semantike (1990), Spisi iz kontekstualne lingvistike (1997), Planiranje jezika (2004), Stari i novi spisi: Ogledi o jeziku i umu (2007), Uvod u fazi lingvistiku (2009), Fazi lingvistika (2015). Izuzetan je i njegov doprinos promociji domaće lingvistike na međunarodnoj sceni. Objavio je, po pozivu, knjigu Yugoslav General Linguistics (1989, John Benjamins) – prvu (i poslednju) inostranu prezentaciju jugoslovenske opšte lingvistike, zbornik Serbian Sociolinguistics (2001, Mouton de Gruyter) i pregled problematike srpskoga jezika na kraju minuloga stoleća: Srpski jezik i Srpski jezik na kraju veka (1996).

      Bavio se lingvističkom teorijom, sintaksom i semantikom, planiranjem jezika i sociolingvistikom i među najuglednijim je lingvistima u tim oblastima kod nas i u svetu. U domaćoj i inostranoj naučnoj javnosti visoko su ocenjeni njegovi originalni doprinosi u oblasti tipologije raslojavanja jezikâ, teorije planiranja jezikâ, ustrojavanja gramatike društvenog statusa, razrade zamisli kontekstualne lingvistike, evropeizacije i balkanizacije jezikâ, pojava sintaksičke kondenzacije i nominalizacije, da navedemo samo najvažnije. Njegova inovativna promišljanja obeležila su više od četiri decenije domaće nauke o jeziku, u najboljoj tradiciji Novosadske lingvističke škole.

     Milorad Radovanović plenio je svojim nadahnutim predavanjima iz opšte lingvistike. Uživao je veliki ugled među studentima i kolegama, cenjen i omiljen ne samo zbog svog znanja i umeća, blistave misli i visprene reči, već i stoga što je bio ličnost kakva se retko sreće, spreman da sasluša, posavetuje, pomogne i nenametljivo pouči, uvek vedroga duha. Bila je čast biti njegov učenik, saradnik i prijatelj.

 

Jasmina Grković-Mejdžor