О одсеку

О Одсеку
Одсек за мађарски језик и књижевност Филозофског факултета почео је са радом 21. 10. 1959. приступном беседом свог првог шефа Ервина Шинка. У почетку је главни циљ биo да образује професоре мађарског језика, док данас школује кадар за рад на свим пољима културног живота, а до сада је на њему дипломирало више од 850 студената.

Настава на Одсеку се у потпуности одвија на мађарском језику као матерњем. На Фaкултету се, као изборни предмет, предаје и мађарски као страни језик, равноправно са светским језицима, a у Центру за мађарски језик, одржавају се часови мађарског као страног језика за грађанство.

Професори наставни процес од почетка базирају на научноистраживачком раду из области мађарског језика, књижевности, етнографије, историје културе и компаратистике. При том примарну важност придају изучавању војвођанских мултикултуралних и мултијезичких појава. „Новосадска школа” важи као појам и у образовном и научном животу матичне земље. Професори који су обележили живот и рад на Одсеку: Ервин Шинко, Ђерђ Б. Сабо, Иштван Сели, Имре Бори, Олга Пенавин, Михаљ Агоштон, Јанош Бањаи, Иштван Бошњак и Чаба Уташи.

Оба научна часописа Одсека: Hungarológiai Közlemények – Хунгаролошка саопштења и Tanulmányok – Студије, покренута 1969. године, објављују радове на мађарском језику и отворени су за истраживаче у региону, а високо су рангирана на листи научних часописа Министарства науке и у МТМТ.

Међу основне задатке Одсека спада и организација научних скупова, a међународнa интердисциплинарнa конференцијa Универзитетски лингвистички дани се традиционално одржава сваке године.

Одсек активно учествује у књижевном и културном животу на територији целе Војводине.

Студије и студенти
На Одсеку се образовање одвија по болоњском систему на нивоу основних, мастер и докторских студија.

Основне студије трају четири године, у оквиру којих се по студијском програму мађарског језика и књижевности образују филолози хунгаролози првог степена високог образовања. Значајну предност Одсека представља чињеница да студенте оспособљава за вршење стручних делатности више врста у области културе. Са дипломом филолога наши дипломирани студенти могу да обављају послове лектора, новинара, уредника, менаџера у области културе и уметности, архивара, музеолога, књижевног и стручног преводиоца у релацији српског и мађарског језика, тумача, спикера на радију и телевизији.

Са завршеним једногодишњим мастер студијама студенти стичу диплому мастер професора мађарског језика и књижевности и могу да се запосле као професори мађарског језика у основним и средњим школама.

Докторске студије трају три године и омогућавају стицање титуле доктора филолошких наука. Оне представљају најважнију институцију образовања научника и универзитетских професора.

Студијски програм поред обавезних предмета пружа и могућност похађања изборних предмета, што студентима омогућава да формирају свој стручни профил у складу са интересовањима. При том се ставља нарочити акценат на практичан рад. У групама мањег обима рад се одвија у приснијој атмосфери, са наставницима који помно прате њихов развој и пружају подршку у њиховом стручном оспособљавању.

На Одсеку се значајна пажња посвећује и развијању уметничког сензибилитета и креативности. Пружају се савети и оријентационо вођство у формирању стваралачких осећаја. Охрабрује се критичко мишљење и научно-истраживачки рад студената. Часопис под насловом Philos пружа простор за научне и књижевне текстове, а Stúdium за публицистичка остварења студената.

Научно-истраживачки рад
Сарадници Одсека у оквиру иностраних и домаћих научних пројеката врше истраживања на пољу лингвистике, књижевности, историје културе, етнографије и осталих (примењених, интердисциплинарних) области.

Професори Одсека у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Завода за унапређење образовања и васпитања, Националног савета мађарске националне мањине, Педагошког завода Војводине и другим стручним институцијама и организацијама учествују у изради наставних планова и програма из предмета Мађарски језик и Мађарски језик са елементима националне културе за основно и средње образовање, као и у изради збирки задатака и тестова за завршне испите и државну матуру.

Одсек придаје важност и одржавање контакта са наставницима мађарског језика, зато два пута годишње организује акредитована стручна усавршавања, чији је циљ развијање стручне компетенције, информисање наставника о резултатима најновијих научних истраживања и новинама, савременим моделима у области образовања. Поред наставника мађарског језика у процесу усавршавања учествују и наставници мађарског као језика друштвене средине, мађарског као страног језика, односно наставници неговања матерњег језика. На семинарима и студенти Одсека презентују своја најновија истраживања, пројекте, односно припреме за часове са хоспитовања.

Међународна сарадња
Одсек учествује и у програмима међународне размене у оквиру пројеката Еразмус+ и CEEPUS.

Наставници Одсека су држали предавања на филозофским и филолошким факултетима у иностранству, студенти похађали парцијалне студије на универзитетима у Сегедину, Печују, Марибору и Бечу, на Универзитету Лоранд Етвеш у Будимпешти, Универзитету Коменски у Братислави, Факултету уметности Универзитета у Гронингену итд. Партнери су нам Реформатски универзитет Гашпар Кароли (Будимпешта),  Универзитет Бабеш-Бојаи (Клуж), Загребачко свеучилиште, Закарпатска мађарска висока школа II Ференц Ракоци, Трансилванијски мађарски универзитет Сапијенција, Панонски универзитет у Веспрему, Свеучилиште Јосип Јурај Штросмајер у Осијеку итд. У оквиру програма мобилности Одсек прима бројне студенте и гостујуће професоре из партнерских институција.

Програми омогућавају проширивање знања, стицање нових компетенција, стручни развој, проширивање мреже контаката, осавремењивање образовних система, побољшање њихове компетитивности.

Библиотека
Библиотека Одсека обезбеђује услове и за образовање и за истраживања. Са више од педесет хиљада књига, развила се у највећу хунгаролошку збирку у Војводини. Прва књига заведена у инвентар 27. јула 1956. је Најлепше приповетке Жигмонда Морица. Прве поклоњене књиге су стигле из Мађарске академије наука. Најстарија књига Одсека потиче из 1637. из пера Петра Пазмања, а ради се о инструкцијама за тражење истине (Igazságra vezérlő Kalauz).

Фонд библиотеке је обогаћен и бројним легатима. Велики део личних библиотека Ервина Шинка, Ђерђа Б. Сабоа, Кароља Сирмаија, Арпада Лебла, Ласла Гала и Олге Пенавин доспео је на тај начин у посед Одсека. Фонд се континуирано проширује, пре свега захваљујући Мараијевом програму.

Библиотека служи и као сцена за књижевне манифестације.

Одсек омогућује својим студентима да стекну једногодишње библиотекарско искуство да би остварили право да приступе полагању стручног испита у Библиотеци Матице српске.

Magyar Nyelv és Irodalom Tanszék

A tanszékről
Az újvidéki Magyar Nyelv és Irodalom Tanszék 1959. október 21-én Sinkó Ervin tanszékvezető székfoglaló előadásával kezdte meg működését. Fő feladata kezdetben a magyartanárképzés volt, mára azonban olyan szakembereket képez, akik a kulturális élet minden területén végezhetik tevékenységüket. Mintegy 850-en szereztek eddig oklevelet a tanszéken.

Az újvidéki Magyar Nyelv és Irodalom Tanszék anyanyelvi tanszék, a hallgatók teljes egészében magyar nyelven folytatják tanulmányaikat, minden tantárgyat anyanyelvükön tanulnak. Tanárai magyart mint idegen nyelvet is oktatnak, a magyar nyelv az újvidéki bölcsészkaron a nagy világnyelvekkel azonos státusban lévő választható tantárgy. Ezenkívül a Tanszék magyar mint idegen nyelv órákat tart felnőtteknek is, ezzel népszerűsítve a magyar nyelvet és kultúrát.

Tanárai kezdettől fogva tudományos kutatómunkájukra építették oktatói tevékenységüket a magyar nyelv, irodalom, néprajz, művelődéstörténet, kapcsolattörténet tárgykörében. Elsősorban a vajdasági jelenségek kutatását tartják fontosnak. Az „újvidéki iskola” fogalommá vált az anyaországi oktatási és tudományos életben. Az elmúlt időszak meghatározó tanáregyéniségei között voltak Sinkó Ervinen kívül B. Szabó György, Szeli István, Bori Imre, Penavin Olga, Ágoston Mihály, Bányai János, Bosnyák István, Utasi Csaba.

Kiadói tevékenysége is jelentős. Két tudományos folyóirata, a Hungarológiai Közlemények és a Tanulmányok, 1969-ben indult. Magyar nyelven közöl tanulmányokat. A Kárpát-medencei kutatók számára fontos publikációs lehetőséget jelentenek. A Szerb Tudományügyi Minisztérium tudományos folyóiratlistáján M52-es kategóriába sorolták őket, az MTMT-ben pedig nemzetközi lektorált folyóiratként tartják őket számon.

Alapvető feladatai közé tartozik a konferenciaszervezés is. Évente megrendezi az Egyetemi Nyelvészeti Napokat, amely interdiszciplináris nemzetközi tanácskozássá nőtte ki magát, s ezen keresztül valósul meg tanárainak kapcsolattartó tevékenysége az egész Kárpát-medencei régió tanári és kutatói közösségével.

A tanszék tevékenyen részt vesz az irodalmi és művelődési életben, rendszeresen szervez irodalmi találkozókat, az egész Vajdaságra kiterjedő programokkal rendelkezik.

A képzés
A tanszéken alap-, mester- és doktori stúdiumon folyik bolognai rendszerű oktatás.

Az egyetemi alapképzés négy évig tart, amelynek keretében alapképzettségű magyar nyelv- és irodalom szakos bölcsészeket képez. Nagy előnye a tanszéknek, hogy nem csupán egyfajta szakma végzésére képesít. Bölcsészdiplomával a kulturális élet minden területén el lehet helyezkedni. A végzett hallgatók lektorként, újságíróként, szerkesztőként, kulturális és művészeti menedzserként, könyvtárosként, levéltárosként, muzeológusként, szerb–magyar mű- és szakfordítóként, tolmácsként, rádió- és tévébemondóként dolgozhatnak.

Az ötödik év, azaz a mesterstúdium elvégzése arra jogosítja fel a hallgatókat, hogy mesterképzettségű magyar nyelv- és irodalom szakos tanári oklevelet szerezzenek, és magyartanárként helyezkedhessenek el általános és középiskolákban.

A doktori stúdium hároméves, és a filológiai tudományok doktora cím elnyerését teszi lehetővé. A tudós- és egyetemitanár-képzés legfontosabb intézménye.

A tanulmányi program a kötelező tantárgyak mellett választható tárgyakat is kínál, amelyek lehetővé teszik, hogy a hallgatók érdeklődési körüknek megfelelően alakítsák szakmai profiljukat. A gyakorlati munkára nagy hangsúlyt helyez. A kis létszámú csoportokban a hallgatók szoros kapcsolatban állnak tanáraikkal, akik kísérik fejlődésüket, segítséget nyújtanak szakmai fejlődésükben.

A tanszéken a művészi érzék és a kreativitás fejlesztésére is nagy figyelmet fordítanak. Az alkotói kibontakozásukhoz tanácsokat és útmutatást adnak. Ösztönzik a kritikai gondolkodást és a hallgatók tudományos kutatómunkáját is. A Philos című folyóirat a hallgatók tudományos és irodalmi szövegeinek, a Stúdium publicisztikai írásaiknak ad helyet.

Tudományos kutatómunka és továbbképzések
A tanszék munkatársai külföldi és hazai tudományos projektumokban folytatnak nyelvészeti, irodalmi, művelődéstörténeti, néprajzi és egyéb (alkalmazott, interdiszciplináris) kutatásokat.

Tanáraink az Oktatásügyi, Tudományos és Technológiai Fejlesztésügyi Minisztériummal, az  Oktatási és Nevelési Minőségellenőrző Intézettel, a Magyar Nemzeti Tanáccsal, a Vajdasági Pedagógiai Intézettel és más szakmai intézményekkel, szervezetekkel együttműködve részt vesznek a Magyar nyelv és a Magyar nyelv a nemzeti kultúra elemeivel tantárgyak általános és középiskolai tanterveinek kidolgozásában, a tankönyvek, tanári kézikönyvek és oktatási segédanyagok írásában, az általános iskolai és középiskolai oktatás végén elvárt tanulói teljesítmény általános tudásszabványai, képzési standardjai kidolgozásában, a záróvizsgák és az érettségi vizsgák feladatgyűjteményeinek és tesztjeinek a kidolgozásában.

A tanszék fontosnak tartja a magyartanárokkal való kapcsolattartást, ezért évente két alkalommal szervez akkreditált szakmai továbbképzést, amelyek célja a szakmai kompetencia fejlesztése, a tanárok tájékoztatása a legújabb tudományos kutatások eredményeiről és az oktatás újdonságairól, korszerű modelljeiről. A magyar nyelvet oktató tanárok mellett a képzéseken a magyar mint környezetnyelv, az idegen nyelvet, illetve az anyanyelvápolást oktató tanárok is részt vesznek. A szemináriumon hallgatóink is bemutatják legújabb kutatásaikat, projektumaikat, óraterveiket.

Nemzetközi kapcsolatok
Tanszékünk részt vesz az Erasmus+ és a CEEPUS nemzetközi csereprogramokban.

Hallgatóink és tanáraink külföldi egyetemek bölcsészettudományai karain tartottak előadásokat, részképzéseken vettek részt a Szegedi és Pécsi Tudományegyetemen, a Maribori és Bécsi Egyetemen, az Eötvös Loránd Tudományegyetemen, a pozsonyi Comenius Egyetemen, a hollandiai Groningeni Egyetem Művészeti Karán stb. Partnerünk a Károli Gáspár Református Egyetem (Budapest), a kolozsvári Babeș–Bolyai Tudományegyetem, a Zágrábi Egyetem, a II. Rákóczi Ferenc Kárpátaljai Magyar Főiskola, a Sapientia Erdélyi Magyar Tudományegyetem, a veszprémi Pannon Egyetem, az eszéki Josip Juraj Strossmayer Egyetem stb. Tanszékünk számos hallgatót és vendégtanárt fogad partnerintézményeinkből a mobilitási programok keretében.

A könyvtár
A tanszék könyvtára biztosítja mind az oktatás, mind a kutatás feltételeit. Immár több mint ötvenezer kötettel a Vajdaság legnagyobb hungarológiai gyűjteményévé fejlődött. Az első könyvet 1956. július 27-én írták be a leltárkönyvbe: Móricz Zsigmond legszebb elbeszéléseit. Az első ajándékkönyvek a Magyar Tudományos Akadémiától érkeztek. A tanszék legrégebbi könyve Pázmány Péter Igazságra vezérlő Kalauzának harmadik kiadása 1637-ből.

Számos hagyatékkal is gazdagodott a könyvtár, Sinkó Ervin, B. Szabó György, Szirmai Károly, Löbl Árpád, Gál László és Penavin Olga könyveinek nagy része került ily módon a tanszék tulajdonába.

Állománya folyamatosan gyarapodik, elsősorban a Márai-program biztosítja, hogy a legújabb magyar könyvek is hozzáférhetőek legyenek.

A könyvtár irodalmi rendezvények helyszíne is.

A tanszék lehetőséget nyújt hallgatóinak arra, hogy könyvtárában egyéves szakmai gyakorlatot szerezzenek, és felkészíti őket arra, hogy könyvtáros szakvizsgát tegyenek a Matica srpska könyvtárában.