Govor prof. dr Ljiljane Subotić

Poštovane koleginice i kolege,
Dragi gosti,

Danas nam je izuzetna čast da, u okviru obeležavanja 55. godišnjice našeg fakulteta, otvorimo izložbu filoloških dela akademika Pavla Ivić i da se i na ovaj način podsetimo da je ovaj fakultet u svom nastavničkom koru imao i jednog Pavla Ivića, jednog od najistaknutijih nastavnika Fakulteta, u drugoj polovini 20. veka jednog od najvećih naših filologa svetskog ugleda, koji je uz profesorku Milku Ivić, takođe akademika, proneo ime Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i učinio ga prepoznatim na mnogim svetskim univerzitetima, na kojima je tokom svoje univerzitetske karijere gostovao kao predavač ili istraživač.

Profesor Ivić (kojeg smo mi, njegovi studenti, između sebe, intimno, zvali samo Pavle), dakle, profesor Ivić, da je živ, danas bi slavio i svoj 85. rođendan i ovde s nama slavio i jubilej Fakulteta, jer je iste te 1954. godine, kada je osnovan Filozofski fakultet, mladi doktor filologije, Pavle Ivić, izabran za docenta Fakulteta i zaposlivši se na njemu postao jedan od prvih nastavnika ove novoosnovane visokoškolske ustanove i Studijske grupe za južnoslovenske jezike, preteče sadašnjeg Odseka za srpski jezik i lingvistiku i jedan od utemeljivača novosadske lingvističke škole.

Ova 2009. godina, međutim, tužno koincidira i sa desetogodišnjicom smrti profesora Ivića. Ali, mi danas ovde želimo da slavimo njegov život, privilegiju što je bio naš profesor i slavimo njegovo veliko filološko delo koje je živo i aktuelno i iz kojeg nastavljaju da uče nove generacije studenata ovog fakulteta.

Profesor Ivić je 1959. godine postao vanredni, a 1964. redovni profesor Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu (pošto je četiri godine ranije osnovan i Univerzitet). Sa našeg fakulteta odlazi u Beograd, na Filološki fakultet 1972. godine, da bi ubrzo, 1975, bio penzionisan. Za dopisnog člana SANU izabran je 1972. godine, a 1975. postaje i njen redovni član. Bio je počasni ili spoljni član i mnogih inostranih akademija (kao što su Američka akademija umetnosti i nauke, Norveška akademija nauka, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Bečka akademija nauka i dr.).

Prelaskom na Filološki fakultet, profesor Ivić nije prekinuo veze sa našim fakultetom i našom katedrom, institutom, odsekom (kako smo se sve zvali tokom proteklih godina). Naprotiv, bio je aktivno uključen u naše projekte (o tome će vam govoriti profesorka Jasmina Grković-Mejdžor), i rado i često je gostovao na našem odseku držeći predavanja kako studentima osnovnih, tako i studentima magistarskih studija, a bivao je i mentor ili član komisija za odbranu mnogih magistarskih i doktorskih disertacija, koje su branjene na Filozofskom fakultetu. Zapravo, on je u suštini i dalje ostao naš profesor, kojem smo se mogli uvek obratiti za savet i pomoć koju nikada nije odbijao ma koliko prezauzet drugim obavezama bio.

Za 18 godina svoje profesure na našem fakultetu držao je studentima Grupe za južnoslovenske jezike predavanja na predmetima koji pokrivaju gotovo sve oblasti serbokroatistike, zapravo to su bile sve one oblasti koje su bile i oblasti njegovog širokog naučnog interesovanja i rada. Mojoj generaciji je (dozvolićete mi da ovde budem subjektivna), na primer, držao predavanja iz dijalektologije, istorije jezika, fonologije i morfonologije savremenog jezika, što je, mogu s ponosom da kažem, i usmerilo i profilisalo moj nastavni i naučnoistraživački put. Njegova su predavanja bila do detalja precizna, temeljna i jasna. Držao ih je ponekad i za samo dva studenta (jer je tada naša studijska grupa bila eksluzivna i upisivala je najviše desetak studenata). Na njegovim časovima se zaista usvajalo znanje. Sećam se samo kako nas je učio da prepoznamo akcente. U to vreme profesor Ivić se veoma aktivno i angažovano bavio eksperimentalnim proučavanjem srpskohrvatske prozodije i on je nama, svojim studentima, kako bismo lakše uočili tananu razliku između silaznih i uzlaznih kratkih akcenata, te akcente – zviždao. Taj metod ja i danas uspešno prenosim svojim studentima.

Od prvog broja (1957) bio je član redakcije Zbornika za filologiju i lingvistiku Matice srpske i kasnije njegov urednik do svoje smrti 1999.g. Katedra za južnoslovenske jezike pokreće 1965. godine svoj i danas jedinstveni lingvistički časopis, namenjen početnicima u nauci: studentima, mlađim asistentima i drugim saradnicima od kojih su mnogi kasnije postali afirmisani u nauci. To su Prilozi proučavanju jezika čiji je profesor Ivić bio prvi odgovorni urednik. Na ovaj časopis je bio posebno ponosan, često je to isticao, i to je časopis koji se može naći i koji je tražen u svim slavističkim bibliotekama u svetu. Među saradnicima ovog časopisa, pored domaćih autora nalaze se i imena više poznatih slavista iz različitih zemalja (Rusije, SAD, v: Britanije i dr.), mahom onih koji su bili na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na studijama ili na specijalizaciji. A dolazili su na naš fakultet upravo zbog ugleda koji je u slavističkom svetu imao profesor Ivić, ali i profesorka Milka Ivić. Ponosna sam što smo ovaj časopis uspeli da održimo i što on nastavlja da živi, jer je to zapravo legat našeg profesora Ivića, i mi tako produžavamo uspomenu na njega i njegovo nastavno i naučno delo.

prof. dr Ljiljana Subotić