O odseku

O odseku
Odsek za psihologiju razvio se iz Katedre za psihologiju, koja je osnovana 1982. godine kao deo Instituta za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Najzaslužniji za početak rada Katedre bili su prof. dr Lajoš Genc, prof. dr Đorđe Đurić, prof. dr Nila Kapor Stanulović i prof. dr Mikloš Biro. Danas Odsek za psihologiju čini više od trideset nastavnika i asistenata. Aktivnosti Odseka realizuju se prvenstveno kroz nastavni rad i naučno-istraživačku delatnost. Prva generacija studenata psihologije upisana je 1982. godine, a do danas je različite nivoe studija psihologije završilo preko 2.000 studenata:  osnovne akademske studije blizu 1800, master studije preko 600, a doktorske studije 29 studenata. U okviru Odseka postoji i Centar za primenjenu psihologiju, kao i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, a Centar za bihejvioralnu genetiku, koji su pokrenuli nastavnici Odseka za psihologiju, predstavlja jedan od centara Filozofskog fakulteta.

Studije i studenti
Osnovne akademske studije psihologije traju četiri godine. Tokom prve tri godine studenti stiču znanja koja predstavljaju neophodni deo obrazovanja psihologa – znanja iz fundamentalnih teorijskih, metodoloških i primenjenih psiholoških disciplina, kao i nekih drugih naučnih oblasti. Izborni predmeti omogućuju studentima da učestvuju u kreiranju svog profila stručnosti. U četvrtoj godini studenti biraju jedno od četiri usmerenja: razvojno-pedagoško, opšte-istraživačko, kliničko ili industrijsko-organizacijsko. Izbor usmerenja podrazumeva, pored predmeta koji su obavezni za to usmerenje, veliku mogućnost izbora predmeta iz drugih usmerenja, što omogućuje sticanje širokog spektra kompetencija budućih psihologa.

Jednogodišnje master akademske studije psihologije odvijaju se kroz pomenuta četiri usmerenja, uz manji broj obaveznih predmeta i veći broj izbornih predmeta iz tog ili ostalih usmerenja. Koncepcija master studija stavlja naglasak na nadogradnju znanja stečenih na osnovnim studijama i na primenjene psihološke discipline. Time se studenti osposobljavaju za različite delatnosti u okviru psihološke struke, u oblasti zdravstva, socijalne zaštite, prosvete, industrije, ljudskih resursa, marketinga i brojnim drugim.

Trogodišnje doktorske studije psihologije usmerene su prvenstveno na sticanje akademskih i istraživačkih kompetencija. Akcenat je na metodološkim znanjima i naistraživačkom radu pod mentorstvom, a putem izbornih predmeta studenti se usmeravaju na posebnu oblast interesovanja.

Naučno-istraživačkirad
Naučno-istraživački rad Odseka odvija se u okviru različitih naučnih projekata, a o rezultatima istraživanja svake godine se publikuje veliki broj članaka u domaćim i međunarodnim naučnim časopisima i monografijama. Neki od projekata koji su realizovani pod rukovodstvom članova Odseka su: Evaluacija i razvoj upitnika za procenu ličnosti i psihopatoloških fenomena, Porodica kao vrednost u društvu u procesu tranzicije, Psihološke karakteristike društva u tranziciji, Škola bez nasilja, Nasilje u savremenom društvu:  dispozicionalni i kontekstualni činioci, a aktuelni projekti su: Efekti egzistencijalne nesigurnosti na pojedinca i porodicu u Srbiji, Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja i Boosting Engagement of Serbian Universities in Open Science (BE-OPEN). Članovi Odseka angažuju se i na različitim međunarodnim projektima, među kojima su Citizen Interaction Technologies Yield Community Policing, Enhancement of HE research potential contributing to further growth of the WB region i International Situations Project.

Međunarodna saradnja

Odsek za psihologiju ostvaruje saradnju sa velikim brojem stranih univerziteta. Ova saradnja se, između ostalog, odvija kroz razmenu zaposlenih i razmenu studenata. Međunarodna razmena zaposlenih ima za cilj kako unapređivanje nastave i osavremenjivanje nastavnih programa tako i ostvarivanje i razvoj naučno-istraživačke saradnje. Razmena studenata, koja se odvija na svim nivoima studija (osnovnim, master i doktorskim), omogućava studentima da prošire svoja znanja i steknu dodatna iskustva na nekom od univerziteta u inostranstvu. Veliki broj ovih razmena ostvaruje se sa univerzitetima u Groningenu (Holandija), Nikoziji (Kipar), Gracu (Austrija), Valensiji (Španija), Aveiru (Portugalija), Hajdelbergu (Nemačka), Krakovu (Poljska) i drugim evropskim univerzitetima.

Biblioteka
Seminarska biblioteka predstavlja bibliotečko-informacionu podršku odvijanju nastave i naučno-istraživačkog rada na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. U svom fondu biblioteka poseduje publikacije iz oblasti opšte, razvojne, kliničke, socijalne, organizacijske psihologije, psihologije ljudskih resursa, iz oblasti vaspitanja, obrazovanja, psihoterapije, statistike, metodologije, marketinga, menadžmenta. Fond monografskih publikacija broji 3.500 knjiga, a fond serijskih publikacija 57 naslova časopisa. Fondovi sadrže naučne monografije, rečnike, leksikone, enciklopedije, periodiku, na srpskom i engleskom jeziku, kao i diplomske i master radove studenata psihologije. Celokupan fond seminarske biblioteke studenti mogu pretraživati putem uzajamnog elektronskog kataloga COBISS.