Филозофија

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ФИЛОЗОФИЈА
Назив дипломе: ДИПЛОМИРАНИ ФИЛОЗОФ

Пријемни испит се полаже из два дела: писменог и усменог.

Из писменог дела испита кандидат може освојити највише 25 бодова, а из усменог 35 бодова.

Успех из писменог дела испита оцењује се, односно бодује са:
-  недовољан             0 бодова
-  довољан                  7 бодова
-  добар                       11 бодова
-  врлодобар                19 бодова
-  одличан                    25 бодова

Успех из усменог дела испита оцењује се, односно бодује:

-  недовољан             0 бодова
-  довољан                  9 бодова
-  добар                       17 бодова
-  врлодобар                27 бодова
-  одличан                    35 бодова

На пријемном испиту се врши провера знања из следећих области:

Увод у филозофију
Име и појам филозофије; проблем дефинисања филозофије; сврха и циљ филозофије; филозофска питања и проблеми; основне филозофске дисциплине; филозофија и посебне науке; филозофија и религија; филозофија и уметност; филозофска терминологија.

Историја филозофије
Опште карактеристике хеленске предсократовске филозофије (Милећани, Хераклит, Елејци, Питагорејци, Епедокле, атомисти, Анаксагора). Софисти и Сократ. Платонова филозофија. Аристотелова филозофија. Опште карактеристике хеленистичко-римске филозофије (епикурејство, стоицизам, скептицизам и неоплатонизам). Филозофске основе хришћанства. Опште карактеристике патристике (Августова филозофија). Опште карактеристике схоластике (проблеми универзалија; Теолошко-филозофски систем Т. Аквинског). Темељне црте ренесансне филозофије (филозофија Ђ. Бруна). Питање о обликовању нововековне филозофије (емпиризам и рационализам). Беконова филозофија. Хобсова политичка филозофија. Емпиристичка филозофија (Лок, Беркли, Хјум). Рационалистичка метафизика (Декарт, Спиноза, Лајбниц). Темељне значајке филозофије просветитељства. Темељне одреднице немачке класичне филозофије. Кантова филозофија. Фихтеова филозофија. Шелингова филозофија. Хегелов филозофски систем. Филозофско учење Карла Маркса.

Основне карактеристике и оријентације савремене филозофије. Филозофија Кејкегора, Шопенхауерова филозофија, Ничеова филозофија, Барксонова филозофија, Позитивистичка филозофија. Основне црте прагматизма. Хусерл и феноменологија. Филозофија егзистенције (Хајдегер, Јасперс и Сартр).

Литература
В. Кораћ, Б. Павловић, Историја филозофије , Завод за издавање уџбеника, Београд , 1983.
М. Перовић, Историја филозофије , Катедра за филозофију Филозофског факултета, Нови Сад, 1997.