Зденка Нововић

Зденка Нововић, редовни професор

Контакт
Кабинет: 304
Број телефона: 062 8067655
Е-адреса: zdenov@ff.uns.ac.rs

Биографија
Рођена је у Новом Саду где је стекла основно школу и гимназијско образовање. Филозофски факултет у Београду, Одсек за психологију, завршила  је 1984, где је стекла и диплому магистра 1997. године одбранивши тезу из психопатологије, односно клиничке психологије, на тему Теорије научене беспомоћности.  1990. године положила је специјалистички испит из медицинске психологије на Медицинском факултету у Новом Саду. Доктор психолошких наука постаје 2004. на Филозофском факултету у Новом Саду бавећи се темом односа анксиозних и депресивних поремећаја, поново из психопатологије, односно клиничке психологије.

Од 1985. до 1996. године радила је као клинички психолог на Институту за неурологију, психијатрију и ментално здравље у Новом Саду, а од 1997. године запослена је на Филозофском факултету и то као асистент до 2003. године, па као доцент до 2008. као ванредни професор до 2014. године, да би исте године била изабрана и за редовног професора.

Наставни рад
Тренутно држи курсеве на основним студијама:

  • Психологија менталних поремећаја 1
  • Психологија менталних поремећаја 2

На мастер студијама:

  • Пројективне технике
  • Савремене теорије психопатологије

На докторским студијама:

  • Одабране теме из методологије психолошких истраживања
  • Савремени приступи у клиничкој психологији 

Научно-истраживачки рад
Бави се клиничком психологијом, односно психологијом менталних поремећаја. Највише радова је објавила на тему депресивних и анксиозних поремећаја где се бавила њиховим механизмима настанка, чиниоцима вулнерабилности и ризик факторима, инструментима за мерење ових поремећаја и питањима њихове класификације. Повремено се ангажовала и у истраживањима других поремећаја као што су психопатија и суманути поремећаји. Поред тога учествовала је у конструкцији психолошких инструмената као и адаптацији иностраних психолошких скала из клиничке психологије, али и шире. Бавећи се пројективним техникама иницирала је и истраживања на тему Роршаховог теста мрља. Поред корелационих истраживања, учествовала је у великој проспективној студији фактора вулнерабилности за менталне поремећаје код студената, као и у експерименталним истраживањима психопатолошких феномена.

 Библиографија (избор)

Novović, Z., (2013). Projektivne tehnike: Roršahov test mrlja od klasičnog do savremenog pristupa interpretaciji. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu.

Biro, M., Smederevac, S., Novović, Z. (2010). Procena psiholoških i psihopatoloških fenomena. Centar za primenjenu psihologiju, Beograd.

Novović Z. (2006). Veza između depresije i anksioznih stanja: jedan, dva ili tri poremećaja, Zadužbina Andrejević, edicija „Posebna izdanja“, Beograd.

Biro, M., Novović, Z., i Maja Jevđević Milutinović (2017). Adolescent: Priručnik za upitnik psihopatologije adolescenata. Centar za primenjenu psihologiju, Beograd.

Novović, Z., Biro, M. (2007). Istraživanje u kliničkoj psihologiji U: M. Mitić i J. Berger (Ur.),  Klinička psihologija (str. 326-340). Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

Novović, Z., Mihić, Lj., Vučić T., & Novakov, I. (2015): Stress generation: Unique for depression symptoms or not? In K. A. Moore, S. Howard, P. Buchwald (Eds.), Stress and Anxiety. Applications to Schools, Well-Being, Coping, and Internet Use (pp. 91-100). Berlin: Logos

Mihić, Lj., Novović, Z., Lazić, M., Dozois, D., Belopavlovic, R. (2017). The Dimensions of Ruminative Thinking: One for All or All for One, Assessment, pp. 1 - 11, 10.1177/1073191117694747

Mihić Lj., Čolović P., Ignjatović I., Smederevac S., & Novović, Z. (2015). Anxiety between personality and cognition: The gray zone. Personality and Individual Differences, 78, 19-23.

Novović, Z., Mihić, Lj., Tovilović, S., & Biro, M. (2014). Measuring vulnerability to depression: The Serbian Scrambled Sentences Test. Psihologija, 47, 33-48.

Novović, Z., Mišić-Pavkov, Z., Smederevac, S., Drakić, D., & Lukić, T. (2013). The role of schizoid personality, peritraumatic dissociation and behavioral activation system in a case of parricide. Aggression and Violent Behavior, 18, 113-117.

Врх стране